Cirkularna ekonomija može da funkcioniše samo ako se u sve faze proizvodnog ciklusa proizvoda uvedu inovacije osmišljene na osnovu kružnih principa.
Mnogi inovativni proizvodi danas imaju za cilj da reše probleme uzrokovane posledicama klimatskih promena. Fotonaponski moduli, na primer, omogućavaju nam da iskoristimo solarnu energiju i ubrzamo napore za dekarbonizaciju. Ali, fotonaponski moduli, kao i mnogi drugi inovativni proizvodi imaju određen rok trajanja i na kraju postaju otpad. Osim ako ih ne dizajniramo tako da učestvuju u cirkularnoj ekonomiji.
Nažalost, sa globalnom stopom cirkularnosti od samo 7,2% većina proizvoda završi na deponiji. Bez značajnih promena, i u budućnosti ćemo se suočiti sa poteškoćama kada je reč o cirkularnosti proizvoda. Oni će zagaditi naš ekosistem nakon što ispune svoju svrhu. Oni će takođe indirektno podsticati dalje vađenje resursa iz Zemlje, emitujući pri tom ogromne količine gasova staklene bašte.
Nauprot tome, ako bismo mogli da oporavimo, tretiramo i ponovo upotrebljavamo materijale, mogli bismo da ublažimo ove štetne uticaje i istovremeno generišemo ekonomske rezultate. Iz ovih razloga, naše buduće proizvode moramo da osmislimo tako da učestvuju u cirkularnoj ekonomiji. Osmišljavanje inovacija za cirkularnu ekonomiju, međutim, zahteva duboko interdisciplinarno znanje i stručnost, što
podrazumeva nova radna mesta, koja bi trebalo da ima svaka kompanija koja ozbiljno planira da doprinese zaštiti životne sredine.
UVOĐENJE INOVACIJA
Milan Veselinov je osnivač CirEkona, razvojnog preduzeća koje radi na procesima obrazovanja, istraživanja, podrške i primene, i deluje kao katalizator razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji.
Cirkularna ekonomija je njegov izbor kao do sada najlogičniji model na osnovu kog možemo doći do viših profita uz isporuku boljih prozivoda i pri tome čuvati resurse, društvo i životnu sredinu.
Iz iskustva rada sa brojnim kompanijama koje su želele da implementiraju principe cirkularne ekonomije u svoje poslovanje, Milan Veselinov nam odgovara na pitanje: u kom delu životnog ciklusa proizvoda postoji najviše prostora za uvođenje inovacija?
Čim se cirkularnost implementira samo u jednoj fazi životnog ciklusa vreme je za oprez! Može da se desi da je u pitanju takozvani "circular washing" ili "cirkularasto" unapređenje. Cirkularasto unapređenje samo po sebi nije loše jer podrazumeva postepena poboljšanja ka cirkularnosti, ali ukoliko se stane samo na jednoj izolovanoj inicijativi, onda se to približava "circular washingu".
- Kada govorimo o domaćem tržištu, prostora za uvođenje inovacija ima u svim delovima životnog ciklusa proizvoda, dok je najčešći slučaj da se ono završi u proizvodnom procesu. Zbog toga je važno da shvatimo da su faze životnog ciklusa u međusobnoj relaciji i da je ključ uspeha u njihovom povezivanju (na primer cirkularni dizajn proizvoda je često povezan sa proizvodnjom, a proizvodnja sa nabavkama). Novi poslovni modeli nam otkrivaju i šta je sve moguće uraditi sa proizvodom ili sirovinama i na, takozvanom, kraju životnog ciklusa, a pre nego što se odlučimo za reciklažu.
U dosadašnjem radu sa kompanijama najčešće tražene usluge CirEkon-a su brza procena cirkularnosti i analiza životnog ciklusa proizvoda. One podrazumevaju da zajedno sa klijentima skeniramo njihovo celokupno poslovanje, vidimo šta je potrebno uraditi u svih sedam faza životnog ciklusa kako bismo poboljšali cirkularnost. Samim tim paraleno jačamo i njihovu konkurentnost i na kraju ponudimo rešenja za odgovornije poslovanje.
Na osnovu iskustva smo došli do zaključka da kompanije najmanje znanja poseduju u postprodajnim stadijumima. To znači, da kompanije ne prepoznaju i ne koriste veliku priliku koja se nalazi u načinu upotrebe proizvoda od strane potrošača i samim tim ne uspevaju da povrate jednom prodatu vrednost proizvoda nazad u svoj sistem.
Najviše prostora za inovacije ima u sprezi dizajna proizvoda, poslovnog modela i logistike, kao i u stadijumu kraja životnog ciklusa, a pre reciklaže. Potrebno je samo imati otvoren um i razmišljati strateški.
Kako procenjujete spremnost srpskih privrednika za prelazak sa linearne na cirkularne biznis modele? Šta ih koči, a šta motiviše?
- Najveća kočnica su nedovoljna informisanost, nedostatak znanja i to što naši privrednici uglavnom nisu skloni inovacijama, a posebno ne poslovnim eksperimentima. Često privrednici misle da je za prelazak dovoljno samo smisliti novi poslovni model, a zapravo je reč o sistemskoj inovaciji. Takva inovacija integriše interne i eksterne poslovne elemente poput interne kulture, načina donošenja odluka, vodećih indikatora uspeha, spremnosti lanca nabavke, konkurencije, dostupnih tehnologija, omogućavajuće politike, itd.
Cirkularni poslovni model zavisi i od dizajna proizvoda, namene proizvoda, lanca nabake i distribucije i nečeg novog – lanca povratne logistike. Takođe, u cirkularnosti je bitno definisati funkcije proizvoda, jer je zapravo to ono što isporučujemo krajnjem kupcu. Recimo ne moramo prodavati bušilicu, možemo prodavati samo broj izbušenih rupa, ne moramo prodavati gume, možemo prodavati kilometre pređene tim gumama.
Kada govorimo o motivaciji za prelazak srpskih privrednika na cirkularno poslovanje možemo pomenuti da su glavni pokretači tranzicije: pozicioniranje kod postojećih i novih potrošača na domaćem, a pogotovo na tržištu Evropske unije, imidž odgovornog privrednika, povećanje prednosti u odnosu na tržišnu konkurenciju, otvaranje potpuno novog tržišta novom ponudom, smanjenje troškova i privlačenje novih stranih investicija.
Benefiti prelaska na cirkularno poslovanje su eksluzivnost na tržištu, smanjenje troškova na duži rok, proširenje tržišta na nove proizvode i lojalni kupci.
Da li je moguće u Srbiji napraviti lokalne mape puta tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji, da ona ne bude samo vezana za poslovanje kompanija, nego više zainteresovanih strana? Kakve regulative bi u tome pomogle?
- CirEkon zapravo radi baš na takvim, takozvanim sistemskim politikama. Upravo smo doneli jednu metodologiju po kojoj je plan da se definišu zvanične mape puta sistemske tranzicije za lokalne samouprave u Srbiji. Drugu metodologiju smo sproveli u Bosni i Hercegovini sa ciljem da kreiramo sistemske tranzicione mape za određene privredne lance vrednosti. Dakle, može se. Međutim, one nisu lake. Moraju da uključe stanovništvo i društvenu kulturu, takvu da pređe sa zagovaranja i podizanja svesti na aktiviranje društva u smeru odgovornog ponašanja. Takođe, moraju da uključe privredu, podstiču nove metode, i odgovorno ponašanje privrede, a sankcionišu i demotivišu neodgovorno ponašanje. Treće, moraju da integrišu javni sistem, koji će na kraju postati servis za poboljšanje društva i privrede u cirkularnom smeru. Na kraju, moraju podstaći, a možda i otvoriti zaštićeno tržište za istraživačko-inovacionu zajednicu koja će doneti najbitniju, novu vrednost na tržištu. CirEkon već osam godina, sarađujući sa državnim institucijama, privrednim komorama i evropskim ekterima poput EIT Climate-KIC-a radi na postavljanju ovakvog sistema.
Međutim, postavka ovakvog sistema je spora i akteri moraju biti stripljivi jer je potrebno da se održi motivacija trenutnih aktera, ali da se i uključe novi koji će nositi talas promena.
Zato CirEkon i ove godine promoviše saradnju između privrede, javnog sektora, akademije i novih mladih snaga na konferenciji Balkans Go Circular, koja će se održati 22. novembra u Beogradu.
