Koja papirna ambalaža može, a koja ne može da se reciklira? Zanimljivosti o procesu RECIKLAŽE PAPIRA

Kako izgleda proces reciklaže papira i kartona i šta treba da znamo pre nego što i sami počnemo da recikliramo, otkriva Danijela Ošap, direktorka za kvalitet, ekologiju, razvoj i kontinualna unapređenja u Fabrici kartona Umka.

Izvor: Shutterstock

Koliko je efikasan proces reciklaže papira i kartona?

Prema Izveštaju o otpadu 2011-2021, papir i karton čine 6% ukupnog komunalnog otpada kada govorimo o njegovom morfološkom sastavu. Operateri za upravljanje ambalažnim otpadom su prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine ostvarili recovery stopu od 63.7%, odnosno stopu reciklaže od 61,1% i na taj način kroz svoj sistem zbrinuli 247.634 tona ambalažnog otpada od ukupno plasiranih 388.532 tona. Od tih 247.634 tona zbrinutog ambalažnog otpada čak 122.117 tona čine papir i karton koji su reciklirani.

Koja su ograničenja procesa reciklaže kartona i papira?

Jedan od glavnih razloga koji ometa reciklažu papira je kontaminiran, odnosno zaprljani papir koji ne može da se reciklira i ne treba ga mešati sa reciklabilnim otpadom od papira i kartona. Kada kažemo zaprljani, to se ne odnosi na štampu, nego na zagađivače poput hemijskih sredstava ili ulja, zbog čega, na primer, kutije u kojima je stajala pica ili pakovanja sa direktnim kontaktom sa vlažnom ili masnom hranom ili korišćeni papirni tanjiri, ne mogu da se recikliraju, jer se ove nečistoće ne mogu u potpunosti ukloniti kroz proces prečišćavanja tokom prerade starog papira. Pored zaprljanja veliki problem za reciklažu predstavlja povećan sadržaj vlage u papiru, jer papir kao organska materija u slučaju da je pokvašen (tečnostima iz druge ambalaže je i kontaminiran ukoliko su to sokovi, mleko i slično…) posle nekoliko nedelja počinje proces fermentacije odnosno truljenja, pri čemu se vlakna razlažu i više se ne mogu upotrebiti u procesu reciklaže.

Suprotno ranijim verovanjima da je jedno od glavnih ograničenja procesa reciklaže papira i kartona taj što se vlakna, svaki put kad prođu kroz proces reciklaže, skraćuju, najnovija istraživanja su utvrdila da se papir i karton može reciklirati čak do 25 puta bez negativnog uticaja na mehanička svojstva proizvoda. Plastika može da se obradi sedam do devet puta, a aluminijum i staklo mogu da se recikliraju bezbroj puta a da pri tom ne izgube kvalitet.

Problem za reciklažu papira i kartona predstavljaju proizvodi sastavljeni od više materijala koji su međusobno slepljeni pa je proces njihovog razdvajanja dugotrajan, a količina ostataka/otpada koji se reciklažom ovakvih materijala generiše je velika.

Kada ambalaža od papira i kartona uđe u proces reciklaže, nisu svi papiri jednaki po kvalitetu. Vrsta i razred papira ili kartona određuju kako se sa njim postupa i šta oni mogu da postanu.

Koje vrste papira i kartona za reciklažu postoje?

Prema Evropskoj listi standardnih vrsta papira i kartona za reciklažu postoji pet grupa u koje su papir i karton razvrstani prema stastavu, težini i tretiranosti – na primer bojama ako su u pitanju flajeri ili reklame u časopisima.

Kako recikliraju karton i papir: korak po korak?

Prikupljanje i selekcija

Proces reciklaže papira i kartona počinje prikupljanjem.

Za papir i karton je bitno da se sakupe kao odvojena frakcija, bilo da je u pitanju industrijski, komercijalni ili kućni otpad kako ne bi došlo do kontaminacije papira/kartona, koji kao organska materija u slučaju kontaminacije hranom ili tečnostima posle određenog vremena počne da se razgrađuje odnosno truli te gubi kvalitet potreban za reciklažni proces.

Sortiranje i odvajanje nečistoća

Nakon prikupljanja kartonske/papirne ambalaže pristupa se sortiranju – odvajanju eventualno prisutnih nečistoća odnosno drugih materijala, odnosno razdvajanju različitih kategorija starog papira zavisno od toga proizvodnji koje nove vrste papira je namenjen. Papir ili karton se zatim baliraju.

Mešanje sa vodom

Očišćeni i pripremljeni papir ili karton zatim idu u palper, uređaj u kom se mešaju sa vodom. Papir se u njemu razlaže tako da papir postane kaša, odnosno suspenzija pojedinačnih vlakana

Prečišćavanje

Ovako pripremljena suspenzija vlakana prolazi kroz tri do četiri faze prečišćavanja. U prvoj fazi se odvajaju krupne nečistoće poput folije, a u narednim fazama sve sitnije i sitnije nečistoće, sve do poslednjeg stepena prečišćavanja na kom se uklanjaju čestice veličine od 0,15 milimetara.

Disperzija i uklanjanje viška vode

Nakon prečišćavanja vlakna se zagrevaju i disperguju i tako homogenizovana masa se razređuje vodom do koncentracije vlakana ispod 1% (preko 99% suspenzije je voda) i izliva na natocima pri čemu se formira papirna traka. U prvoj fazi proizvodnje papirna traka se gravitaciono i uz pomoć vakuuma cedi kroz formirajuća sita, a karton se formira spajanjem više pojedinačnih slojeva. Nakon ove prve faze sadržaj vode u traci iznosi oko 80%.

Nakon formiranja i spajanja slojeva kartonska traka prolazi kroz sistem presa gde se dodatno cedi, odnosno uz pomoć pritiska i vakuuma se uklanja još više vode; nakon presovanja sadržaj vode je oko 50%. Nakon presovanja papir se suši u sušnoj grupi gde prolazi kroz zagrejane valjke, sve dok neprekidna traka papira ne dostigne željenu suhoću, obično između 6 i 8%.

Premazivanje

Nakon sušenja na papirnu ili kartonsku traku može da se nanese premaz, obično na bazi neorganskih pigmenata (CaCO3 i kaolin) kako bi se poboljšale karakteristike površine odnosno štamparska svojstva.

Namotavanje na rolne

Nakon premazivanja karton se namotava u džambo rolne iz kojih se naknadnim sečenjem formiraju manje rolne ili se materijal seče u tabake određenih dimenzija.

Time je proces reciklaže završen, a papir odnosno karton je spreman za štampu odnosno proces formiranja nove ambalaže.

Šta možete, a šta ne možete da ubacite u kantu za recuklažu papira?

Može da se reciklira:

• Kartonske kutije, npr. kutije za dostavu proizvoda,odnosno transportna ambalaža
• Kartonska ambalaža, npr. kutije za žitarice, kutije za cipele, odnosno kutije od pakovanja svih proizvoda koji nisu u direktnom kontaktu sa kartonskim pakovanjem (u slučaju pakovanja masnog ili vlažnog sadržaja), odnosno i kutije od proizvoda koji su bili u direktnom kontaktu u slučaju kada je proizvod suv i nemastan
• Časopisi
• Novine
• Kancelarijski papir
• Fascikle
• Unutrašnja rolna papirnog ubrusa ili toalet papira
• Telefonski imenici
• Knjige
• Kartonske kutije za jaja
• Pošta i koverte
• Tetrapak ambalaža

Ne može da se reciklira:

• Papir i karton sa premazom
• Papirne čaše za jednokratnu upotrebu
• Papirni ubrus
• Papirne maramice
• Toalet papir
• Fotografije
• Papir za pečenje ili pergament
• Mesarski ili delikatesni papir
• Papir zaprljan hranom, uljima i tečnostima
• Papir ili karton u kom su pakovane opasne materije

Tekst je napisan u sarandnji sa Ekostar Pakom. Ekostar Pak je operater sistema upravljanja ambalažnim otpadom – neprofitno privredno društvo koje posluje u skladu sa načelom produžene odgovornosti proizvođača. U ime svojih klijenata, privrednih društava koja plasiraju ambalažu na tržište Srbije, organizuje sakupljanje, ponovno iskorišćenje i reciklažu ambalažnog otpada i obezbeđuje ispunjenje ciljeva propisanih Uredbom o planu smanjenja ambalažnog otpada i Zakonom o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Žuti okvir je celogodišnji projekat časopisa National Geographic Srbija koji se svake godine bavi jednim od ciljeva održivog razvoja UN Agende 2023.