Šta je kompostiranje i na koji način je važan deo cirkulrane ekonomije?

Cilj da se smanji biološki otpad može da se postigne samo kroz održivo upravljanje tim otpadom, što uključuje i kompostiranje.

Paket cirkularne ekonomije, koji je objavila Evropska komisija u decembru 2015. godine, otvorio je put društvu koje efikasno koristi resurse. Jedan od predloga Komisije je da se deponovanje komunalnog otpada smanji na 10% do 2030. godine. U tom smislu, otpad od hrane igra važnu ulogu jer je do 50% čvrstog komunalnog otpada biološkog porekla. Stoga, cilj od 10% deponija može da se postigne samo kroz održivo upravljanje biološkim otpadom, što uključuje kompostiranje.

U jednoj studiji iz 2017. godine procenjeno je da milionski gradovi svake godine proizvedu 650 miliona tona organskog otpada. Predviđa se da će taj broj udvostručiti do 2030. godine. Međutim, ako se ovim resursursom efikasno upravlja, i ako počne da se pretvara u kompost, on može da bude deo cirkularne ekonomije i da pomogne u obnavljanju zdravlja zemljišta i obezbeđivanju sirovina za fabrike ili čak energetska postrojenja.

Kompost nastaje prirodnim procesom razlaganja organske materije, kao što je baštenski otpad i ostaci hrane. Predstavlja izuzetno korisno bio-đubrivo koje obogaćuje zemljište i pospešuje rast biljaka, višestruko doprinoseći očuvanju prirode. Ostaci hrane, ostaci koji nastaju nakon obrezivanja biljaka, proizvodi od drveta i nusproizvodi životinjskog porekla, ambalaža i drugi materijali – sve to može da se
pretvori u kompost.

Vraćanjem hranljivih sastojaka u tlo, kompostiranje može da hrani različite stanovnike tla. Bakterije, gljive, insekti i crvi u kompostu tlo čine zdravijim povećavajući njegovu otpornost da se nosi sa teškim uslovima sve češćih suša.

Ovi hranljivi sastojci se takođe mogu ekstrahovati, modifikovati ili transformisati u niz različitih bioloških proizvoda. Svi ti sekundarni proizvodi mogu zameniti fosilne proizvode kao što su mineralna đubriva, treset i fosilna goriva. 

Odlaganje bio-otpada problem je i u Srbiji, koji čini čak 40 odsto ukupnog otpada. Kao odgovor na ovaj veliki izazov kompanija Mercator-S je u 15 odabranih prodavnica pokrenula pilot projekat kompostiranja ostataka voća i povrća. To znači da se umesto otpada dobija izvanredan kompost koristan za uzgajanje biljaka u njivama, baštama, kao i za saksijsko cveće. Sledeći sveobuhvatnu i izuzetno važnu strategiju zaštite životne sredine najvećeg regionalnog koncerna "Fortenova grupa", čiji je sastavni deo, Mercator-S je prepoznat u Srbiji kao lider u inovativnim inicijativama društvene odgovornosti.

"Naš sistem je maksimalno efikasan i količine otpada voća i povrća su male. Ipak, odlučili smo da svedemo ovaj organski otpad na nulu, i da od njega napravimo nešto korisno za prirodu. Tako je nastalo više od 20 tona komposta u ovom uspešnom pilot projektu", kaže Jasmina Brajdić, direktorka sektora kontrole kvaliteta, kompanije Mercator-S.

Kako kompost nastaje prirodnim procesom razlaganja organske materije, kao što su baštenski otpad i ostaci od hrane upravo korišćenjem tog komposta se podiže kvalitet zemljišta i umanjuje efekat staklene bašte.

"Planiramo da ovu inicijativu proširimo na sve prodavnice u našem sistemu i time damo veliki doprinos ekologiji, ali i cirkularnoj ekonomiji", kaže Jasmina Brajdić. 

S tim u vezi Mercator-S je pokrenuo i edukativnu web-stranicu RECIKLOPEDIJA, čiji je cilj da svojim korisnim informacijama i zanimljivim sadržajem doprinese promeni navika pri kupovini, pripremi i čuvanju namirnica, jer se u Srbiji, prema relevantnim izveštajima, godišnje baci čak 35 kilograma hrane po glavi stanovnika.

Žuti okvir je naziv celogodišnjeg projekta časopisa National Geographic Srbija koji se svake godine bavi jednim od ciljeva održivog razvoja UN Agende 2030. Tokom 2023. godine Žuti okvir se bavi CIRKULARNOM EKONOMIJOM.