Cirkularna ekonomija i eliminisanje zagađenja: Ambalaža i poslovanje

Promenom načina razmišljanja, otpad možemo da tretiramo kao grešku u dizajnu proizvoda.

Problem (i rešenje) počinje sa dizajnom

Mnogi proizvodi na tržištu mogu da se iskoriste samo jednom. Pogledajte, na primer, kesicu kečapa. Ovakva pakovanja pravljena su od više materijala i ne mogu ponovo da se koriste, recikliraju ili kompostiraju, tako da završavaju kao otpad. Oni su dizajnirani za jednokratnu upotrebu.

Iako se ponekad čini da je otpad neizbežan, otpad je zapravo rezultat dobrog ili lošeg dizajna. U prirodi nema otpada, to je koncept koji su uveli ljudi. Od sitnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, kao što su plastične slamčice, pa sve do naizgled trajnih struktura poput zgrada i puteva. Mnogo stvari je napravljeno tako da se niko na samom početku procesa nije zapitao: Šta će se desiti sa ovim na kraju njegovog životnog ili upotrebnog veka?

Od linearnog do kružnog

Promenom načina razmišljanja, otpad možemo da tretiramo kao grešku u dizajnu. U kružnoj ekonomiji, dizajn je takav da se materijali, kada određenom predmetu istekne rok trajanja, ponovo upotrebljavaju. Radeći ovo, linearni sistem uzimi-napravi-iskoristi-baci napuštamo i pretvaramo u kružni.

Mnogi proizvodi bi mogli da kruže tako što se održavaju, dele, ponovo koriste, popravljaju, obnavljaju, prepravljaju i, na kraju, recikliraju. Hrana i drugi biološki materijali koji mogu bezbedno da budu vraćeni u prirodu mogu da regenerišu zemljište, podstičući proizvodnju nove hrane i materijala.

Ako se na samom početku procesa stvaranja proizvoda fokusiramo na dizajn, možemo eliminisati koncept otpada.

Dizajn i poslovanje kojim se eliminiše otpad

Kako je koncept cirkularne ekonomije postao sve prihvaćeniji kao put napred, kompanije širom sveta ponovo promišljaju način na koji dizajniraju, prave i prepravljaju svoje proizvode.

Jedna kompanija je, na primer, osmislila inovativan način da eliminiše jednokratnu plastičnu ambalažu za pakovanje svežeg voća i povrća. Ova kompanija je osmislila sloj jestivog premaza na biljnoj bazi koji se nanosi na sveže proizvode.

Premaz se distribuira partnerima kao prah i meša se sa vodom u centrima za pakovanje, može se nanositi sprejom, potapanjem ili četkom.

I dok mnoge kompanije usvajaju ambalažu za višekratnu upotrebu, druge jednostavno prodaju proizvode bez ambalaže. Jedna farmaceutska kompanije je na primer redizajnirala neke od svojih tečnih proizvoda za ličnu higijenu u čvrste, kako ne bi morala da ih pakuje u plastične boce.

Eliminisanje otpada i zagađenja nije ograničeno na ambalažu. Kompanije poput Al Dahre, koja primenjuje preciznu ili pametnu; i Nestlé-a koji praktikuje regenerativnu poljoprivredu, posluju tako da obrađuju zemljište na način da do otpada ni ne dođe ili da ga bude minimalno.

Regenerativna poljoprivreda se, na primer, zasniva na neprekidnoj pokrivenosti tla, minimalnoj obradi, raznolikim plodoredima, živim korenjem tokom cele godine i integraciji stanovnika tla. Ovaj pristup takođe podrazumeva oporavak gornjeg sloja zemljišta, koji između ostalog uključuje i sekvestraciju, tj. dugotrajno uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere.

Precizna poljoprivreda podrazumeva praćenje i selektivnu obradu malih površina unutar parcele, primenu informacionih tehnologija, satelitske navigacije, implementaciju različitih senzora, kao i praćenje rada mašina i kvalitetnu analizu uzoraka, a sve u cilju poboljšanja rezultata, uz smanjenu upotrebu ulaznih sirovina i smanjenje zagađenja životne sredine.

(Izvor: Ellen Macarthur Foundation i National Geographic)

Žuti okvir je naziv celogodišnjeg projekta časopisa National Geographic Srbija koji se svake godine bavi jednim od ciljeva održivog razvoja UN Agende 2030. Tokom 2023. godine Žuti okvir se bavi CIRKULARNOM EKONOMIJOM.