Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

GLAD: Da li je glad zaista samo posledica nebrige ili je neizbežna prirodna neminovnost?

I danas aktuelan, sumorni nalaz o gladi – koji je Engels nazivao "najsurovijom, najvarvarskijom teorijom koja je ikada postojala" – Maltus je objavio 1798. godine

  Izvor: Foto: Profimedia

Kad se pokrene priča o gladi, pošasti koja je danas jednako moderna kao u drevnoj Mesopotamiji, često se može čuti kako dve trećine sveta gladuje, a preostala trećina drži dijete. No, da li je glad kakva i ove jeseni hara na Rogu Afrike, u Južnoj Somaliji i Etiopiji, zaista samo posledica nebrige ili je ona neizbežna prirodna neminovnost, sila koja karakteriše društvo samo po sebi? Da li određena populacija zapravo nikad ne može da dostigne resurse koji su joj neophodni?

Ovo stanovište prvi je izneo engleski matematičar, demograf i sveštenik Tomas Robert Maltus (1766–1834), koji je još u 18. veku smatrao kako će broj stanovnika i količina hrane uvek biti u raskoraku. Naime, Maltus je, kao matematičar, izračunao da broj stanovnika uvek raste geometrijskom, a količina resursa i hrane aritmetičkom progresijom, koja je bitno sporija.

Možda će vas zanimati i:

Ovaj sumorni nalaz, koji je Fridrih Engels nazivao "najsurovijom, najvarvarskijom teorijom koja je ikada postojala", Maltus je prvi put objavio 1798. pod imenom Džonson Džonson u Eseju o populacionom principu. Mada donekle u senci velikih teorija koje su iznikle kako iz ovog rada tako i iz debata o njemu, Maltus i njegova knjiga presudno su uticali na razumevanje razvoja populacije i sveta u kome glad nikako da iščezne. Ispostavlja se da je njegov princip i dalje vrlo aktuelan.

Maltus je potekao iz ugledne porodice, otac mu je bio prijatelj Dejvida Hjuma i Žan-Žaka Rusoa, i vrlo rano se opredelio za akademsku karijeru. U vreme Francuske revolucije imao je 23 godine i sa Kembridža je otišao u parohiju Voton gde je postao kurator u kapeli Oukvud. Bio je oženjen, imao je dvoje dece i vrlo retko se slikao – zbog zečje usne, iza njega je ostao samo jedan portret (na kome je umetnik pokušao da prikrije ovaj deformitet). Kao paroh, bavio se istraživanjima i deset godina kasnije objavio knjigu koja će obeležiti njegovu karijeru, ali i rađanje političke ekonomije i, uopšte, odnos prema pitanjima demografije.

Ako biste pokušali da svakom od sedam milijardi sadašnjih stanovnika planete date samo po jedan hleb i da ta raspodela po čoveku traje ne duže od dve sekunde, bile bi vam potrebne čitave 444 godine. No, srž ovog problema nije samo u velikim brojkama, već u tome da resursa danas ima manje nego što treba.

Nakon što je objavljen, Esej o populacionom principu doživeo je još šest izdanja u koja je Maltus uneo brojne ispravke i odgovarao na diskusije koje je knjiga izazivala. Ispostavlja se da je ovo delo otvorilo vrata razvoju demografije, pola veka kasnije presudno je uticalo na razvoj Darvinove teorije, ali je tokom 19. veka doživelo ogromne kritike brojnih sociologa i političkih ekonomista, da bi kasnije bilo skoro razapeto u marksističkoj školi.

No, zbog debata o brojnosti populacije koje su izazvane Maltusovim radom, u Engleskoj se 1800. donosi prvi zakon o popisu, koji je sproveden sledeće godine i koji je dao prvu potpunu demografsku sliku jednog društva.

Uporedo, Čarls Darvin će se upoznati sa Maltusovim zaključkom da je povećanje bilo koje populacije uvek ograničeno nedostatkom hrane. Primenjeno na dotadašnja biološka znanja, na transformističku ideju i sama Darvinova istraživanja, on zaključuje da zbog nedostatka resursa u populacijama uvek dolazi do borbe za preživljavanje i samim tim do prirodnog odabiranja.

Maltusov esej je u svakom slučaju pesimistična knjiga. Ona ukazuje da će budućnost obeležiti demografska eksplozija, ogroman rast broja stanovnika, a sa njim i čitav niz posledica. I, naravno, glad.

Istovremeno kritikujući Galtonovu ideju eugenike, zamisao da se ljudi mogu popraviti selekcijom, kao apsurdnu (što će vek i po kasnije, nažalost, biti pokazano i u surovoj praksi nacizma), Maltus ukazuje da postoje samo dva puta koja mogu da zaustave rast broja stanovnika – jedan su ratovi, bolesti i glad, a drugi su preventivne mere, kao što su abortusi, kontrola rađanja, odlaganje braka, celibat i prostitucija.

Najpoznatiju kampanju protiv gladi organizovali su rok muzičari Bob Geldof i Midže Ure 13. jula 1985. kako bi prikupili sredstva za rešavanje problema gladi u Africi. U direktnom prenosu, njihove humanitarne koncerte pratilo je oko 1,9 milijardi ljudi u 150 zemalja. To je, uz sve tehnološke izazove, bila prva zaista globalna televizijska akcija u istoriji. I, okončana je uspehom – velika etiopska glad osamdesetih godina je zaustavljena na ovaj način.

Ova su pitanja aktuelizovana polovinom 20. veka, kad Rimski klub i druge organizacije pokušavaju da predlože obuzdavanje demografske eksplozije. Suočena s glađu, Kina 1983. primenjuje jednu od Maltusovih metoda i pokreće "politiku jednog deteta", čime je sprečila rođenje čak 400 miliona novih stanovnika.

Sistematski sprovođena i istovremeno kritikovana kao izrazito nehumana, ova politika se ipak smatra najuspešnijom inicijativom te vrste – ona je sprečila da se stanovništvo Kine uveća do neodrživih razmera, što je na kraju uticalo i na ekonomski rast.

Kritikujući Maltusa, mnogi su poput Džulijana Simona ukazivali da će sa razvojem tehnologije i specijalizacijom radnih mesta porasti efikasnost proizvodnje i neće doći da takvog mimohoda u veličini populacije i resursa.

Jedan od primera je svakako takozvana zelena revolucija. Ljudi uzgajaju biljke i žitarice za svoju prehranu od pre 12.000 godina, ali je tek izum veštačkih đubriva uveo suštinske promene u proizvodnju hrane. Pre toga su pojedine namirnice, poput krompira, uspevale da promene ekonomije i političke prilike, no današnji resursi su direktna posledica primene hemije u poljoprivredi, odnosno u korišćenju onoga što se zove Haber-Bošov proces.

Do ovog otkrića je 1909. godine došao kontroverzni nemački hemičar Fric Haber, inače nobelovac odgovoran za upotrebu prvog hemijskog naoružanja u Prvom svetskom ratu.

No, Haber je otkrio nesumnjivo najvažniju tvorevinu u istoriji hemije – industrijski proces kojim se azot fiksira za nitrate i nitrite, što je omogućilo da jedna njiva daje bitno više prinosa, a da za to, kako se ne bi ispostila, ne mora da se koristi prirodno đubrivo koga ima u ograničenoj količini.

Pred glađu uzmiču imperije, gladni i siti legionari obaraju i uzdižu imperatore, gladna pariska rulja juriša na Bastilju, a sasvim novi svet se rađa u revolucionarnim promenama. No, u skladu sa Maltusovim jednostavnim otkrićem, glad se nikada ne povlači.

Zahvaljujući zelenoj revoluciji, od 1960. do danas broj kalorija koji se na svetu dnevno proizvede po glavi stanovnika povećao se za čak 23 odsto. Uprkos svemu tome, postojeći resursi očigledno nisu dovoljni da nahrane više od sedam milijardi ljudi koji trenutno nastanjuju naš svet. Naime, za isto vreme, svetska populacija se udvostručila, dostigla sedam milijardi i još raste.

Prema podacima Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA), postoje tri moguće projekcije za budućnost – po najumerenijoj, broj stanovnika bi do kraja veka mogao da opadne na 6,2 milijarde, prema srednjoj bi se do 2100. godine moglo očekivati oko deset milijardi ljudi, dok najgora predikcija pokazuje rast populacije na čitavih 15,8 milijardi, što bi bilo još jedno udvostručavanje.

Jednako kao gotovo u bilo kom trenutku u prošlosti, glad danas zaista vreba čitavu milijardu ljudi, njoj robuje skoro onoliko nesrećnika koliko na planeti ima hrišćana, a život za bukvalno polovinu planete je potpuno obeležen raznim vidovima borbe protiv gladi.

I mada je pokušaj ukidanja gladi u svetu neka vrsta utopističke parodije, utešno, privremeno zanimanje za žene predsednika i avanturistkinje prepune novca, pa i banalna poštapalica za starlete, glad je i dalje zastrašujuća pošast. Na svake 3,3 sekunde jedno dete umre od gladi. Kad prođe još dve sekunde, umre još jedno od bolesti izazvanih siromaštvom.

Autor: Slobodan Bubnjević (Prema tekstu iz nedeljnika Vreme, od istog autora)

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka