Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kako je Pančićeva omorika dobila dom u srcu Novog Beograda

Autor Promo

Odakle ova "ledena lepotica" na Novom Beogradu?

 Sadnja Pančićevih omorika 3.jpg Izvor: Promo

Drvored Pančićevih omorika krasiće celu dužinu Bulevara Milutina Milankovića, od ulice Tošin bunar do Vladimira Popovića, što je oko pet kilometara.

Čitanje ove rečenice izaziva i sreću i milinu, ali pomalo i zbunjenost - odakle ova "ledena lepotica" na Novom Beogradu?

Vratimo se koji vek ranije...

Za četinar koji se razlikuje od smrče i jele, botaničar Josif Pančić čuo je 1855. godine od meštana užičkog kraja. Bila je 1861. godina kada je znatiželjni Pančić pokušao da pronađe misterioznu vrstu, prilikom posete ovim krajevima. Nije uspeo. Radoznalost i želja da je otkrije nisu ga popuštale. Četiri godine kasnije, 1865. naložio je da se za potrebe Velike škole dostave grane sa šišarkama svih četinara sa Zapada Srbije. Među granama sa šišarkama našla se i Omorika, međutim bez potpisa. Pančić je sada znao kako izgleda vrsta o kojoj su mu pričali lokalni stanovnici, ali i dalje nije znao gde tačno raste.

 Zaposleni kompanije Nestle
Zaposleni kompanije Nestle
Izvor: Promo

Već sledeće, 1866. godine, zajedno sa učenicima krenuo je na ekskurziju po Zapadnoj Srbiji, međutim, ni tada nije imao sreće. Omorika koja danas nosi njegovo ime, ne spominje se ni u njegovoj knjizi Flora kneževine Srbije iz 1874. Tek 1875. godine sreća, ili bolje reći Omorika, konačno mu se osmehnula! Pronašao ju je u Zaovinama, na Tari. Svoj pronalazak je objavio na nemačkom jeziku u članku pod nazivom Jedan novi četinar u Istočnim Alpima, a biljku je opisao i na latinskom jeziku - Picea omorika Purkyne. To je bilo zvanično, za nauku. Za sebe, on joj je tepao "ledena lepotica". Kada je izdržala nalet kritike, konačno je dobila ime po svom pronalazaču - Pančićeva omorika.

Josif Pančić je uspeo da locira i neka druga prirodna staništa Omorike, a Karlo Malaj 1934. godine otkriva najinteresantnije nalazište na Mitrovcu – "Crveni potok" ili "Tepih livada", što predstavlja jedino nalazište Omorike na tresetištu. Svako pojedinačno stablo Pančićeve omorike je pod zaštitom, kao i strogi rezervati prirode u kojima se nalazi: Zvezda, Crveni potok, Karaula Štula, Crvene stene, Ljuti breg, Bilo i Podgorušica.

Ali odakle na Novom Beogradu?

Osmog dana decembra 2021. godine, zaposleni kompanije Nestlé Srbija posadili su 225 stabala Pančićeve omorike duž Bulevara Milutina Milankovića na Novom Beogradu, u okviru svoje globalne misije ozelenjavanja za bolji život lokalnih zajednica i očuvanje planete.

 Zoran Radojičić, Neli Angelova i Marjana Davidović
Zoran Radojičić, Neli Angelova i Marjana Davidović
Izvor: Promo

Ovaj drvored će tokom svog rasta godišnje apsorbovati u proseku do 5,5 tona ugljen-dioksida iz vazduha, gasa koji najviše doprinosi globalnom zagrevanju, a oslobodiće dovoljno kiseonika za godišnje potrebe 450 stanovnika.

Očuvanje životne sredine je među najvišim prioritetima u poslovanju kompanije Nestlé, a sve globalne ekološke ciljeve kompanija sprovodi i na lokalnom nivou. S tim u vezi, Nestlé fabrika u Surčinu je i prvi pogon u Srbiji sa nultim odlaganjem otpada na komunalne deponije, koristi 100% zelenu energiju iz hidroelektrana i poseduje najmodernije postrojenje za preradu otpadnih voda, koje dnevno prečisti 65.000 litara vode.

Jedan od ciljeva na nivou Nestlé grupe je nulta emisija ugljen-dioksida do 2050. godine, u skladu sa odredbama Pariskog sporazuma o klimi. Pošumljavanje predstavlja važan korak na tom putu, kao prirodno rešenje za apsorbovanje gasova sa efektom staklene bašte, jer drveće troši ugljen-dioksid, oslobađa kiseonik i doprinosi očuvanju biodiverziteta. 

 Beograd dobio 225 Pančićevih omorika - Infografik Izvor: Promo

A Josif Pančić?

Kada je Josif Pančić trebalo da bude izabran za člana Državnog saveta u Srbiji, nije ispunjavao osnovni birokratski uslov. Nije imao nijednu nepokretnost u državi. Zbog toga mu je u nepokretnu imovinu preležena zidana grobnica koju je sebi podigao na groblju kod crkve Sv. Marka u Beogradu.

Pančić je umro 25. februara/8. marta 1888. godine usred rada, vedar i svestan. Predgovor za "Botaničku baštu" dovršio je nekoliko dana pre smrti. Prema jednom novinskom napisu iz 1940, želeo je da ga sahrane na Suvom rudištu, najvišem vrhu Kopaonika, a što je palo u zaborav u učenim krugovima.

Vek i po kasnije želja mu je ispunjena. Najviši vrh na planini Kopaonik danas nosi njegovo ime, a tu se, na Pančićevom vrhu nalazi i njegov mauzolej u koji je prenesen 1951. godine u sanduku načinjenom od Omorike.

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka