Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

I obrada zemljšta mora da se prilagodi klimatskim promenama

U Srbiji farmeri pokušavaju drugačije da obrađuju svoje zemljište, jer su se suočili sa nedostacima klasične obrade, pogotovo u klimatski nepovoljnijim godinama.

 Traktor vozi po njivi Izvor: OlegRi / Shutterstock.com

Klimatske promene odavno nisu više pojam o kome se samo razgovara. One su tu, a pojedine grane privrede ih osete više od drugih. Tu spada poljoprivreda, a poljoprivrednici se - kako ne bi ostali bez prinosa, polako prilagođavaju novonastalim uslovima.

Pomeraju vreme setve, biraju otpornije seme, češće se odlučuju za protivgradne mreže i - prilagođavaju ovradu zemljišta.

Možda će vas zanimati i:

U konvencionalnoj poljoprivredi proizvođači smatraju da je zemljište obnovljiv resurs i koriste intenzivnu mehanizovanu obradu zemljišta i neadekvatne količine pesticida degradirajući i zagađujući ga do te mere da ono postaje neupotrebljivo, piše organicnet.co.

Međutim, iz gore navedenih razloga javila se potreba za pronalaženjem tzv. alternativnih sistema obrade zemljišta koji ne ugrožavaju dostignut nivo produktivnosti, odnosno ne dovode do smanjenja prinosa. Tako se krajem 60-ih i početkom 70-ih godina javlja termin konzervacijska obrada zemljišta.

Ipak, konvencionalna obrada zemljišta je i dalje najčešća.

Konvencionalna obrade zemljišta

Većina farmera primenjuje ovaj način obrade, jer smatraju da se ovako najbolje zaoravaju žetveni ostatci, ravnomerno se po dubini unose mineralna hraniva, predsetvenom obradom se stvara dobra struktra setvenog sloja i setva se obavlja lako i na određenu dubinu. Osnovnom obradom u jesen, zbog prevrtanja plastice, povećava se zapremina zemljišta čime se povećava njegova mogućnost upijanja vode i stvaraju se rezerve vlage.

Međutim u poslednje vreme sve ćešće se govori o sve prisutnijim rezultatima, koji govore da se i pored savremene mehanizacije i primene sve kvalitetnijih inputa procentualno smanjuje sadržaj humusa, povećava se sabijenost zemljišta i erozija vetrom i vodom. Povećava se filtracija, a smanjuje infiltracija vode, troškovi mehanizacije (za nabavku nove i za energente) i radne snage rastu, značajnije se javlja pokorica nakon setve, i u celini se smanjuje biološka aktivnost zemljišta, objasnio je Branislav Ogrizović za agroklub.rs.

Prednost konzervacijskih sistema

Pre nego što promene dotadašnji sistem za obradu zemljišta, proizvođači bi trebalo da uzmu u obzir prednosti i nedostatke sistema za obradu zemljišta.

Najvažnija prednost konzervacijskih sistema obrade zemljišta je značajno manje erozije zemljišta usled vetra i vode. Velika prednost je i smanjenje emisije CO2. Druge prednosti uključuju smanjenje potrošnje goriva i radne snage. 

U Srbiji sve više farmera pokušava drugačije da obrađuje svoju zemlju, jer su se suočili sa nedostacima klasične obrade, pogotovo tokom klimatski nepovoljnih godina kada padavine nisu pravilno raspoređene, a temperature nisu očekivane za određeno doba godine.

U uslovima gde je prinos pod uticajem stresa od suše, vlagu je najednostavnije sačuvati pokrivkom od biljnih ostataka, zato treba izbegavati obradu sa prevrtanjem. Poboljšanje kvaliteta zemljišta izostavljanjem obrade sa prevrtanjem dolaze nakon nekoliko godina.

Eventualna kombinacija sistema bez prevrtanja i konvencionalnog sistema ruši izgrađenu strukturu i biološko stanje i time poništava prednosti sistema bez obrade.

Sistem bez prevranja utiče i na mnoge druge aspekte ratarske proizvodnje kao što su biogenost zemljišta, sadržaj hranljivih materija, spektar korova, brojnost štetočina, postupak sa biljnim ostacima - zbog opasnosti od gljivičnih oboljenja, i tako dalje. 

Ekologija i ekonomija

Odluka o tome koji će se sistem obrade usvojiti mora se zasnivati na ekologiji i ekonomiji, sa ciljem da se održi dugoročna plodnost zemljišta, a da se istovremeno postigne i najveći prinos i pristojan kvalitet na najisplativiji način.

Obzirom na ciljeve koji su postavljeni u CAP-u (Comon Agricultural Policy) i onime šta će se u budućnosti, kroz mere Poljoprivrede 4.0, podsticati, evidentno je da će se primarna poljoprivredna proizvodnja postaviti na novim osnovama.

Realizaciju projekta Uticaj poljoprivrede na vodu, vazduh i energiju, u okviru platforme Žuti okvir 2021 sufinansiralo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

 Ministarstvo (1) Izvor: M

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka