Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Najznačajnije domaće srpske sorte pšenice, ječma, ovsa i raži deponovane na Svalbardu

Deponovanje 96 srpskih najznačajnijih domaćih sorti pšenice, ječma, ovasa i raži, koje je odabrao Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, doprineće globalnim naporima da se obezbedi prehrambena bezbednost budućih generacija.

 Banka semena na Svalbardu Izvor: Shutterstock

U napuštenom rudniku, sa stalnom temperaturom od minus 18 stepeni na Svalbardu, u Norveškoj, skladište se biljne vrste iz celog sveta kako bi se sačuvale u slučaju globalnih katastrofa i klimatskih promena. Srbija je deponovala 96 domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži, a razmišlja se i o kukuruzu.

Deponovanje 96 srpskih najznačajnijih domaćih sorti pšenice, ječma, ovasa i raži, koje je odabrao Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, doprineće globalnim naporima da se obezbedi prehrambena bezbednost budućih generacija. Veliki doprinos dali su naučnici iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i Instituta u Zemun Polju koji su dve godine radili na ovom projektu.

Možda će vas zanimati i:

Naučnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, Sanja Mikić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a napominje da je pre slanja semena u Norvešku, najpre trebalo sakupiti semena od proizvođača koji još uvek gaje stare sorte.

"Ova kolekcija koja je poslata obuhvata 96 najznačajnijh sorti pšenice, ječma, raži. Seme mogu da pošalju samo institucije. Pre nego što se pošalje, potpiše se jedan ugovor da seme mora da bude zdravo, da nema štetočina u njemu, da ima fitosanitarni sertifkat, da ne postoje duplikati na Svalbardu i da se čuva u nacionalnoj kolekciji", objašnjava Mikićeva.

Seme koje se šalje u Svetski trezor treba da bude u stvari "rezervna kopija".

"Važno je da to seme bude dostupno ostalim bankama preko međusobne razmene pod uslovom da se koristi isključivo za istraživačke svrhe i obrazovne namene", ističe naučnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom sadu, Sanja Mikić.

 Žuti okvir baner Izvor: Žuti okvir 2021

Rukovodilac Banke biljnih gena Ministarstva poljoprivrede Maja Ječmenica kaže da je projekat bio veoma značajan i predstavlja krunu rada koja datira dugi niz godina.

"Srbija je velika poljoprivredna zemlja, oplemenjivački programi postoje još od 60-tih godina i svi naučni instituti poseduju svoje kolekcije. Mi smo kao Ministarstvo potpisali međunarodni ugovor o biljnim i genetičkim resursima. Tada je data mogućnost da i mi budemo jedna od zemalja koja može svoje seme poslati na Svalbard", naglašava Ječmenica.

Dodaje da je takozvani "Trezor sudnjeg dana" jedno sigurno i bezbedno mesto. Posredstvom Kraljevine Norveške ustupljen je napušteni rudnik sa stalnom temperaturom od minus 18 stepeni Celzijusa.

"Tu imamo ekonomski potpuno opravdan sistem čuvanja koji može da čuva četiri i po miliona uzoraka. Terzor se otvara dva puta godišnje i njegova bezbednost za ceo svet time je osigurana", ističe Ječmenica.

Prema njenim rečima nacionalna Banka biljnih gena poseduje komore i opremu od minus 20 do plus 4 stepena i poseduje jednostavnu opemu kojom se seme lageruje u aluminjumske kese, popisuje i stavlja za Svalbard kao "crne kutije".

"Sadržaj znaju samo pošiljaoci. Semenu pristupaju samo oni koji su seme i poslali. Banka biljnih gena trenutno ima 4.500 uzoraka, trenutno smo na nivou semena i potrebno je tu kolekciju obnavljati i povećati", poruče Maja Ječmenica.

Arktički trezor Svalbard je ogromna globalna banka gena u kojoj se nalazi nekoliko miliona semena biljaka iz celog sveta.

Osnovan je sa idejom da se pomogne svim bankama gena u svetu, potpisnicama međunarodnih ugovora, ali i da se obezbedi i od ljudske greške i nastupajućih klimatskih promena.

"Za sada je sirijska banka semena 2015. vratila svoje seme. Nakon ratnih sukoba njihova banka semena je fizički nestala", kaže Maja Ječmenica.

Možda će vas zanimati i:

Tagovi

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka