Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Koje su najuočljivije posledice klimatskih promena i kako one utiču na poljoprivredu?

Zbog tog povećanja temperature imamo niz promena koje se dešavaju u klimatskom sistemu, a koje dalje utiču na sve privredne grane, pa i na poljoprivredu.

kajsija_1662367921.jpg Izvor: Shutterstock

Klima u Srbiji se menja kao i svuda u svetu. Srbija se nalazi u širem pojasu Mediterana na kom se klima menja brže od proseka u odnosu na neka druga mesta na planeti. Srbija se već ugrejala za 1,4 stepena u odnosu na drugu polovinu 20. veka. Poređenja radi, cela planeta se u proseku ugrejala za 1,2 stepena od preindustrijskog perioda.

Zbog tog povećanja temperature imamo niz promena koje se dešavaju u klimatskom sistemu. Imamo toplija sva godišnja doba. Na primer, letnja sezona je toplija čak i više od tih 1,4 stepeni, ona je toplija negde preko 2 stepena u poslednjih 20 godina. Zbog toga imamo više toplotnih talasa i promene u padavinama koje nisu toliko drastične, ali su posebno značajne za biljni svet, objašnjava dr Mirjam Vujadinović Mandić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Možda će vas zanimati i:

Šta se konkretno dešava?

Koje promene su najuočljivije kada je reč o proleću i letu? 

"Godišnja promena količine padavina nije toliko velika, ali je problem što se menja količina padavina u toku sezone, a naročito tokom leta. Sada imamo manje padavina leti, a više tokom proleća. Nekada je tradicionalno jun bio mesec sa najvećom količinom padavina, a sada je to maj", kaže dr Mirjam Vujadinović Mandić.

Takođe imamo dugačake sušne periode posle kog dođe intenzivni period padavina tokom kog padne velika količina kiše često i grad. Kada u poljoprivredi padne velika količina padavina u kratkom vremenskom periodu, to nije zgodno za biljke jer one ne mogu da iskoriste svu tu količinu vode.

Koje promene su najuočljivije kada je reč o zimi?

Zimi zbog povećanja temperature imamo manju kolićinu snega i smanjenje snežnog pokrivača, što predstavlja problem za biljke jer kada taj sneg na proleće treba da se otopi - nema šta da se otopi, a samim tim ni da se stvori zaliha vlage za biljke na početku vegetacije.

Srbija se već ugrejala za 1,4 stepena u odnosu na drugu polovinu 20. veka. Poređenja radi, cela planeta se u proseku ugrejala za 1,2 stepena od preindustrijskog perioda.

Problemi

Takve okolnosti dalje dovode do čitavig niza problema, neki od najvećih su:

- Na temperaturama preko 35 stepeni, biljke energiju koriste da bi se rashladile, a ne za sintezu organskih materija koje daju biljkama ukus i utiču na kvalitet.

- Suša dovodi biljke u stres i može da dođe do uvenuća, a prinosi se značajno smanjuju. Kod kukuruza može da se smanji prinost i do 50 posto tokom sušnih godina.

- Prolećni mraz koji do sada nije bio problem po sebi, nego se sada dešava da su zime toplije, pa biljke ranije ulaze u period vegetacije. Onda ih u martu ili početkom aprila zadese niske temperature, koje nisu neobične, ali su biljke već formirale pupoljke koji nisu predviđeni da izdržavaju niske temperature. Dakle nije kasan mraz nego je zima bila topla. To je, recimo, problem naročito za kajsije.

Šta možemo da uradimo?

Ključno je prilagođavanje. Dr Mirjam Vujadinović Mandić trenutno rukovodi projektom pod nazivom Integrisani sistem agrometeoroloških prognoza, koji finansira Fond za nauku, a čiji je cilj kreiranje dugoročnih prognoza specifično za poljoprivrednike koje bi im pomogle da procene da li je potrebno da tokom sezone vegetacije preduzmu mere kako bi obezbedili kvalitet i visinu prihoda.

Neka od koraka koje već preduzimaju su:

- Pomeranje optimalnih rokova setve

- Kod jednogodišnjih biljaka opcija je biranje sorti otpornijih na sušu

- Postavljanje protivgradnih mreža

- Ulaganje u sisteme za navodnjavanje i prilagođavanje metoda obrade zemljišta

- Subvencije za sisteme koji spašavaju biljke od mraza

Mnoge od strateškoh mera su dosta skupe, tako da je podrška države ključna, ali takođe dvi možemo da doprinesem tako što ćemo da vodimo računa o prirodnim resursima - vodi, vazduhu i zemljištu. 

Više o ovoj temi poslušajte u podkastu sa dr Mirjam Vujadinović Mandić:

Realizaciju projekta Uticaj poljoprivrede na vodu, vazduh i energiju, u okviru platforme Žuti okvir 2021 sufinansiralo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ministarstvo (1) Izvor: M

Možda će vas zanimati i:

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka