Kako rade solarni paneli? Nekada su se koristili samo u svemiru, a danas mnogi koriste ovu besplatnu energiju od Sunca

Ideja o "solarnoj revoluciji" i o tome da ćemo jednog dana koristiti besplatnu energiju od Sunca, visi u vazduhu već decenijama.

Izvor: Shutterstock

Ideja o "solarnoj revoluciji" i o tome da ćemo jednog dana koristiti besplatnu energiju od Sunca, visi u vazduhu već decenijama. Tokom sunčanog dana, sunčevi zraci daju približno 1000W energije po kvadratnom metru na površini zemlje. Ako bi mogli da sakupimo svu tu energiju, mogli bi lako da snademo domove i kancelarije besplatnom energijom.

Solarne ćelije koje vidite i u digitronima i satelitima zovu se i fotonaponske ćelije, koje kao što sama reč kaže, pretvaraju sunčevu svetlost direktno u struju. Modul je grupa fotonaponskih ćelija električno povezana i zapakovana u okvir (najpoznatiji pod nazivom solarni panel), koji kasnije može biti grupisan u veće solarne nizove.

Fotonaponske ćelije su napravljene od specijalnog materijala tzv. poluprovodnika kao što je silicijum, koje se trenutno najčešće koristi. U principu, kada sunčev zrak udari u ćeliju, određena količina svetlosti se zadržava u poluprovodničkom materijalu. To znači da se energija zadržane svetlosti transformiše u poluprovodniku. Elektronski udar izaziva da elektroni napuštaju svoje atome i plutaju.

Fotonaponske ćelije takođe imaju jedno ili više elektronskih polja koja guraju elektrone koji su oslobođeni sakupljanjem svetlosti da se kreću u određenom smeru. Kretanje elektrona je zapravo struja, i postavljanjem metalnih kontakata na vrh i dno fotonaponske ćelije, možemo povući tu struju za spoljašnju upotrebu recimo da napajamo digitron. Ova struja, zajedno sa naponom ćelija definiše snagu (ili voltažu) koju solarna ćelija može da proizvede.

To je osnovni proces, ali tu postoji još mnogo toga, piše sajt Solarna energija.