Koliko svih emisija gasova staklene bašte dolazi od poljoprivrede?

Zapanjujuća produktivnost poljoprivrednog sistema nametnula je i velike ekološke troškove.

Od početka Zelene revolucije, produktivnost globalnog poljoprivrednog sistema se više nego udvostručila, poboljšavajući sigurnost hrane za rastuću populaciju i zadovoljavajući prehrambene potrebe sve bogatijeg sveta. Ova zapanjujuća produktivnost nametnula je i ekološke troškove. Globalna poljoprivreda se suočava sa brojnim izazovima, a ovo je možda jedan od najvećih.

Trenutno, svetski poljoprivredni sektor, čini oko petinu ukupnih gasova sa efektom staklene bašte. To je više od svih svetskih automobila, aviona i vozova zajedno. Emisije koje dolaze od poljoprivrede i krčenje šuma su tri puta veće od emisija iz globalnog građevinskog sektora i jednake su svim industrijskim emisijama. U stvari, proizvodnja energije je jedini sektor koji ima veći udio emisija (37 posto).

Kada se u izveštaje o emisiji koja dolazi od poljoprivrede uračuna i transport proizvoda u globalnom lancu snabdevanja hranom, proizvodnja ambalaže i otpad, taj celokupan sistem čini otprilike 30 posto globalnih emisija, piše Environment Reports.

Uprkos centralnoj ulozi poljoprivrede u promeni globalne klime, postoje obećavajuće mogućnosti za smanjenje emisija i smanjenje potražnje za hranom sa visokim emisijama. Razvoj globalnog sistema hrane koji istovremeno postiže sigurnost hrane i smanjuje uticaj poljoprivrede na životnu sredinu jedan je od najvećih izazova našeg vremena.

Krčenje šuma i upravljanje poljoprivrednim zemljištem su pokretači

U 2012. godini, šumarstvo i drugo korišćenje zemljišta činili su oko 10 procenata globalnih emisija. Većina zemljišta na Zemlji pogodnog za poljoprivredu već je pretvoreno u polja ili pašnjake. Preostalo zemljište pogodno za oranice ili pašnjake uglavnom leži u tropskim biomima (oko tri četvrtine tropskih šuma, šuma i savana). Šume se i dalje najčešće krče kako bi se zadovoljile lokalne potrebe za hranom za male poljoprivrednike, ali svetska potražnja za određenim proizvodima poput uljane palme i soje postaje dominantni razlog krćenja šuma.

Ako bismo buduće potrebe za hranom zadovoljavali isto kao što smo to činili u prošlosti - pri čemu zemlje u razvoju povećavaju proizvodnju useva uglavnom krčenjem zemljišta, a razvijene zemlje povećavaju proizvodnju uglavnom povećanjem prinosa - procenjuje se da bi se globalne emisije u poljoprivredu povećale za najmanje 30 odsto do 2050.

Realizaciju projekta Uticaj poljoprivrede na vodu, vazduh i energiju, u okviru platforme Žuti okvir 2021 sufinansiralo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.