Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Žuti Okvir 2021

Koliko svih emisija gasova staklene bašte dolazi od poljoprivrede?

Autor Milana Petrović
Autor Milana Petrović

Zapanjujuća produktivnost poljoprivrednog sistema nametnula je i velike ekološke troškove.

poljoprivreda-i-emisije-staklene-baste_1683986260 Izvor: T.O.B / Shutterstock.com

Poljoprivreda, krčenje šuma i drugi načini upotrebe zemljišta čine otprilike 20 posto svih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Od početka Zelene revolucije, produktivnost globalnog poljoprivrednog sistema se više nego udvostručila, poboljšavajući sigurnost hrane za rastuću populaciju i zadovoljavajući prehrambene potrebe sve bogatijeg sveta. Ova zapanjujuća produktivnost nametnula je i ekološke troškove. Globalna poljoprivreda se suočava sa brojnim izazovima, a ovo je možda jedan od najvećih.

Možda će vas zanimati i:

Trenutno, svetski poljoprivredni sektor, čini oko petinu ukupnih gasova sa efektom staklene bašte. To je više od svih svetskih automobila, aviona i vozova zajedno. Emisije koje dolaze od poljoprivrede i krčenje šuma su tri puta veće od emisija iz globalnog građevinskog sektora i jednake su svim industrijskim emisijama. U stvari, proizvodnja energije je jedini sektor koji ima veći udio emisija (37 posto).

Kada se u izveštaje o emisiji koja dolazi od poljoprivrede uračuna i transport proizvoda u globalnom lancu snabdevanja hranom, proizvodnja ambalaže i otpad, taj celokupan sistem čini otprilike 30 posto globalnih emisija, piše Environment Reports.

Trenutno, svetski poljoprivredni sektor, čini oko petinu ukupnih gasova sa efektom staklene bašte. To je više od svih svetskih automobila, aviona i vozova zajedno.

Uprkos centralnoj ulozi poljoprivrede u promeni globalne klime, postoje obećavajuće mogućnosti za smanjenje emisija i smanjenje potražnje za hranom sa visokim emisijama. Razvoj globalnog sistema hrane koji istovremeno postiže sigurnost hrane i smanjuje uticaj poljoprivrede na životnu sredinu jedan je od najvećih izazova našeg vremena.

Krčenje šuma i upravljanje poljoprivrednim zemljištem su pokretači

U 2012. godini, šumarstvo i drugo korišćenje zemljišta činili su oko 10 procenata globalnih emisija. Većina zemljišta na Zemlji pogodnog za poljoprivredu već je pretvoreno u polja ili pašnjake. Preostalo zemljište pogodno za oranice ili pašnjake uglavnom leži u tropskim biomima (oko tri četvrtine tropskih šuma, šuma i savana). Šume se i dalje najčešće krče kako bi se zadovoljile lokalne potrebe za hranom za male poljoprivrednike, ali svetska potražnja za određenim proizvodima poput uljane palme i soje postaje dominantni razlog krćenja šuma.

Ako bismo buduće potrebe za hranom zadovoljavali isto kao što smo to činili u prošlosti - pri čemu zemlje u razvoju povećavaju proizvodnju useva uglavnom krčenjem zemljišta, a razvijene zemlje povećavaju proizvodnju uglavnom povećanjem prinosa - procenjuje se da bi se globalne emisije u poljoprivredu povećale za najmanje 30 odsto do 2050.

Realizaciju projekta Uticaj poljoprivrede na vodu, vazduh i energiju, u okviru platforme Žuti okvir 2021 sufinansiralo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

 Izvor: M

Možda će vas zanimati i:

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka