Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

ŽUTI OKVIR 2021 | VODA

Da li postoji dovoljno zemlje, vode i ljudskih kapaciteta za proizvodnju hrane u narednih pedeset godina?

Autor Milana Petrović
Autor Milana Petrović

Procenjuje se da je potrebno proizvesti 60 odsto više hrane do 2050. godine kako bi se osigurala globalna potražnja hrane.

basta_1934818253 Izvor: Shutterstock

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), procenjuje se da je potrebno proizvesti 60 odsto više hrane do 2050. godine kako bi se osigurala globalna potražnja hrane, a to se mora učiniti uz očuvanje baze prirodnih resursa. Voda je u tom sistemu najvažnija. Ali voda je takođe neophodna za održavanje i podmirivanje ličnih, kućnih potreba, za energiju i industrijsku proizvodnju, za održavanje ekosistema itd. S porastom potražnje za vodom, vodni resursi planete su pod sve većim stresom usled klimatskih promena, zagađenja i lošeg upravljanja.

Možda će vas zanimati i:

U dokumentu Ciljevi održivog razvoja, kao i u Pariskom sporazumu, poljoprivreda je navedena kao ključni element za uspešno postizanje ciljeva.

Pitanje koje je već neko vreme prisutno jeste da li postoji dovoljno zemlje, vode i ljudskih kapaciteta za proizvodnju hrane u narednih pedeset godina – ili ćemo presušiti.

Institucije, naučnici i stručnjaci tragaju za odgovorima i rešenjem; moguće je proizvesti hranu, no ukoliko se današnji trendovi u poljoprivredi i životnoj sredini nastave, nastupiće nekoliko kriznih žarišta širom sveta. Stav eksperata jeste da jedino ako delamo na poboljšanju korišćenja vode u poljoprivredi, možemo da odgovorimo na akutne izazove s kojima ćemo se suočiti u narednih pedeset godina. Šta je danas drugačije? Pre pola veka svet je imao mnogo manje stanovnika, konzumirano je manje kalorija, manje mesa, manji su bili zahtevi za vodom u proizvodnji hrane. Pritisak koji je trpela životna sredina bio je znatno manji.

Današnji podaci govore da se veći deo sveže vode koristi u poljoprivredi, odnosno da 70 odsto ukupne količine vode koja se koristi otpada na poljoprivredu, a taj procenat se penje čak i na 95 odsto u zemljama u razvoju. Dok u ličnoj potrošnji vode dnevne potrebe iznose dva do četiri litra po osobi, za proizvodnju jedne jabuke potrebno je oko 70 litara vode. Ovo je samo okvirna slika jer izračunavanje i procena upotrebe vode zavisi od izvora/porekla vode i njene dostupnosti. U intenzivnim poljoprivrednim sistemima zemljište koje se navodnjava menja prirodni ciklus vode, dok poljoprivreda koja se bazira na kišnici zavisi od klimatskih uslova pa je time i osetljivija na nepovoljne uticaje i klimatske promene, samim tim i manje produktivna.

Efikasnije upravljanje vodom u poljoprivredi je neophodno – bilo to kroz bolje sisteme za navodnjavanje ili sadnjom kultura kojima je potrebno manje vode, ili indirektno preko proizvoda i metoda koji povećavaju prinose. Čak 20 do 40 odsto useva širom sveta propadne usled korova, bolesti ili štetočina. Smanjenje ovih gubitaka povećalo bi prinos po jedinici vode potrebne za proizvodnju.

Tokom 2020. godine u Republici Srbiji navodnjavan je 52.441 ha poljoprivrednih površina; oranice i bašte (sa 91,7%) imaju najveći udeo u ukupno navodnjavanim površinama, a potom slede voćnjaci (sa 5%) i ostale poljoprivredne površine (sa udelom od 3,3%), na korišćenoj poljoprivrednoj površini od 3. 437.423 hektara.

IZVOR: REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU SRBIJE

Realizaciju projekta Uticaj poljoprivrede na vodu, vazduh i energiju, u okviru platforme Žuti okvir 2021 sufinansiralo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

 Izvor: M

Možda će vas zanimati i:

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka