Najveći ekološki zdravstveni rizik: Šta kaže statistika - kako "stojimo" sa kvalitetom vazduha?

Zagađenje vazduha danas predstavlja najveći ekološki zdravstveni rizik.

Nažalost, osim toga, zagađenje vazduha doprinosi i oko trećini smrtnih slučajeva od moždanog udara, respiratornih bolesti ili raka pluća, a čak četvrtini smrtnih ishoda od srčanog udara.

Ovi podaci odnose se na ljudsku vrstu, ali ne može se zanemariti činjenica da kvalitet vazduha utiče na kompletan život na Zemlji, te da zagađenje vazduha suštinski menja našu klimu i tako utiče na stanje planete.

Izvori zagađenja vazduha su brojni i poznati – od štednjaka i petrolejskih lampi, preko velikih industrijskih pogona pa do šumskih požara i peščanih oluja. Problem je veoma izražen u Africi i Aziji, u urbanim sredinama, gde u zemljama s niskim i srednjim primanjima oko 98 odsto gradova s više od 100.000 stanovnika ne ispunjava smernice koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija.

Prema rezultatima izveštaja Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), na Zapadnom Balkanu zagađenje vazduha odgovorno je za jedan od pet prevremenih smrtnih slučajeva u devetnaest gradova, odnosno 5.000 smrtnih ishoda može se direktno pripisati zagađenju vazduha.

Stanovnici Zapadnog Balkana u proseku, prema podacima istraživanja, gube više od jedne godine života usled lošeg kvaliteta vazduha. Prosečne koncentracije čestica premašile su preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije, kao i dnevne limite utvrđene nacionalnim propisima, između 120 i 180 dana godišnje, naročito tokom zime.

Glavni izvori emisija štetnih čestica jesu termoelektrane koje koriste lignit lošeg kvaliteta i grejanje u domaćinstvima, dok je svega 12 odsto zgrada priključeno na sisteme daljinskog grejanja.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije pokazuju da nivo zagađenja vazduha premašuje granične vrednosti u velikom broju gradova, uključujući i Valjevo, Smederevo, Beograd, Užice, Pančevo, Kosjerić, Bor, Kraljevo, Novi Sad, Suboticu, Sremsku Mitrovicu.

U saradnji sa Unicefom i SZO, UNDP Srbija poslala je javni poziv za predloge inovativnih načina proizvodnje i tehnoloških rešenja.

Doktorand Fakulteta političkih nauka Nenad Spasojević preduzeo je istraživanje o stavovima građana Srbije o kvalitetu vazduha. Podaci o koncentracijama pojedinih štetnih i kancerogenih materija u vazduhu Srbiju svrstavaju u negativni vrh evropskih zemalja po ovom pitanju. Jedno od pitanja u ovom istraživanju na nacionalnom nivou bilo je i kako se građani informišu o problemu zagađenog vazduha, a rezultat je da su mediji (37,1%) i društvene mreže primarni izvori (28,9%). Aplikacije prati tek nešto više od 14 odsto ispitanika.

Problem zagađenja vazduha u Srbiji od državnog je značaja, te ogromna većina ispitanika (84,5%) smatra da je vazduh u našoj zemlji zagađen ili prekomerno zagađen.

Jedan od gradova s najzagađenijim vazduhom u Srbiji, Kosjerić, postao je i primer dobre prakse u prevazilaženju problema. Vlada Republike Srbije i Kosjerić potpisali su Ugovor o konverziji gradske toplane s mazuta na gas, kao i ugovor o pošumljavanju. Mere koje se podrazumevaju ovim ugovorom trebalo bi da za čitavih 70 odsto smanje zagađenje vazduha.

U jednom od većih evropskih gradova, Milanu u Italiji, odlučeno je da se sadnjom tri miliona stabala do 2030. godine smanji zagađenje vazduha. To bi trebalo da eliminiše oko pet miliona tona ugljen-dioksida, a posledično i omogući pad temperature u gradu za oko dva stepena Celzijusa. Veliki projekat ozelenjavanja podrazumeva da se nefunkcionalna železnička mreža pretvori u sedam parkova, kao i da se posadi drveće u školskim kompleksima.

Do pojave visokotehnoloških pristupačnih rešenja, ozelenjavanje predstavlja još uvek najprihvatljiviji metod za bolji vazduh u gradovima.