BIOMASA - odakle se dobija i kako sve može da se koristi?

Sve se češće susrećemo s pojmom biomasa kad govorimo o najisplativijim načinima grejanja. Šta taj pojam tačno označava?

U biomasu spadaju i biorazgradivi delovi nusproizvoda drvne industrije, otpaci i ostaci biološkog porekla iz poljoprivrede (što podrazumeva biljne i životinjske materije), kao i industrijskog i komunalnog otpada.

Najveća prednost biomase leži u činjenici da - zbog toga što sagorevanjem ne ispušta višak CO2 u okolinu - predstavlja nepresušan izvor energije koji nema prevelikog negativnog uticaja na okolinu. Naime, ona za svoj rast i razvoj koristi upravo CO2 koji sagorevanjem iz sebe i ispušta, pa se zbog tog nikad ne stvara višak ugljen-dioksida u atmosferi.

No, to ne znači da biomasa nema negativnih uticaja na prirodu. I njeno korišćenje može doprineti globalnom zagrevanju u slučaju da se prevelikom sečom drveća, a nedovoljnom sadnjom novog, uništi prirodna ravnoteža. Zato moramo biti posebno oprezni i osetljivi na ilegalnu seču drveća koja narušava tu ravnotežu.

Izvori biomase

Biomasa nije jednostavan pojam već se odnosi na energiju koja se može dobiti iz različitih izvora, piše regulator.hr. Tako biomasu delimo na:

DRVNA BIOMASA

• Ostaci i otpad nastao pri piljenju, brušenju, blanjanju…
• Služi kao gorivo u kućnim ložištima, sirovina za proizvode, brikete, pelete
• Jeftinije je i kvalitetnije gorivo od šumske biomasa

OSTACI IZ POLJOPRIVREDE

• Slama, kukuruzovina, ljuske, koštice
• Služe kao gorivo u kućnim ložištima
• Služe kao sirovina za proizvodnju (briketi, peleti)
• Prerađuje se presovanjem, baliranjem, peletiranjem

ŽIVOTINJSKI OTPAD

• Anaerobna fermentacija (izmet – sve vrste životinja + zelena masa)
• Nastaje spaljivanjem (lešine)
• Proizvodnja bioplina

BIOMASA IZ OTPADA

• Zelena frakcija kućnog otpada
• Biomasa iz parkova i vrtova s urbanih površina
• Mulj iz kolektora otpadnih voda

Korišćenje biomase

Biomasa može da se koristi u različite svrhe. Najčešće za grejanje, kuvanje ili zagrevanje vode, ali i za proizvodnju električne energije, proizvodnju biogoriva i bioplina.

GREJANJE

Najpoznatiji način grejanja na biomasu je grejanje na pelet. To je kompaktno ekološko gorivo koje se dobjva tehnološkim postupkom mlevenja, sušenja i presovanja raznih biomaterijala, najčešće drveta. Pelet je popularno rešenje zbog velike energetske učinkovosti i jednostavnosti skladištenja. Naime, za skladištenje peleta potreban je mali prostor, a sam proces grejanja nije zahtevan.

BIOGORIVA

Preradom biomase u proizvodnji se dobiJaju i tzv. biogoriva. Ona su bolje ekološko rešenje od fosilnih goriva, ali sama proizvodnja je još uvek dosta skupa pa nije toliko rasprostranjeno. Glavna biogoriva su bioetanol i biodizel.

Bioetanol se proizvodi iz krompira, suncokreta, kukuruza i sličnih biomasa, a predstavlja alternativu benzinu. Najviše se proizvodi u Brazilu, a svet je već prepoznao prednosti korišćenja bioetanola umesto benzina, pa i sama Evropska Unija već koristi bioetanol u različite svrhe.

Biodizel, kako mu ime govori, je ekološki prihvatljiva alternativa običnom dizelu. Nastaje najviše iz uljarica i siguran je za okolinu. Takođe ima velike prednosti u odnosu na občan dizel, pa se već proizvode vozila koja mogu da ga koriste. Pretpostavka je da će u budućnosti bitis ve veća potražnja za takvim vozilima.

BIOPLIN

Proizvodi se preradom životinjskog izmeta, krute biomase i kanalizacijskog otpada. Zanimljivo je to što se njegovim prečišćavanjem može dobiti plin koji je čist poput prirodnog plina. Bioplin može da se koristi kao pogonsko gorivo za vozila, za dobijanje električne energije i zagrevanje vode. Samim tim, on predstavlja jako dobru alternativu prirodnom plinu.

Važnost biomase u budućnosti

Današnji pristup energiji je teško održiv. Iscrpljuju se resursi, a zagađenje atmosfere i okoline sve je očiglednije. Zbog toga je jako važno upoznati prednosti korištenja biomase za proizvodnju energije.

U svojem izgaranju biomasa ispušta onoliko ugljen dioksida koliko je potrebno jednoj biljci za njen rast. Time se stvara cirkularno korišćenje biomase, bez straha da će se u atmosferi stvoriti višak CO2.

S tim u vezi dolazimo do najvažnije uloge biomase: u budućnosti će moći potpuno da zameni benzin i obični dizel i ostale izvore energije koji nepovoljno utiču na našu planetu.

Izvor: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije