Šta su stare sorte, zašto su nam važne i kako će opstati u žestokoj konkurenciji sa fabrikama i pesticidima.
Širok je spektar biljaka koje se koriste u ishrani u tradicionalnom seoskom domaćinstvu. Razne vrste zelja, sedmolist, kopriva, maslačak, loboda, sremuš, divlje jagode, kupine, trnjine, dren, glog, oskoruša, šipurak, dren, borovnice, voće i povrće koje niče iz zdrave, neprskane zemlje koja vekovima unazad našem narodu daje božanstvene, zdrave, ukusne plodove. Nažalost mi, savremenici modernog doba, olako ih menjamo za industrijske proizvode jer nam je tako lakše.
Stare sorte nisu izumrle i, zahvaljujući vama, dobrim ljudima, tek će živeti.
Šta su stare sorte, zašto su nam važne i kako će opstati u žestokoj konkurenciji sa fabrikama i pesticidima, objasnila nam je biolog i doktor poljoprivrednih nauka Ivana Petrović iz NVO "Okvir života".
- Stare sorte voća, povrća i žitarica su sorte koje dugo naseljavaju neku teritoriju i dobro su prilagođene delu planete na kome rastu. Čak iako ne potiču sa našeg podneblja, ako su ovde dovoljno dugo, možemo ih smatrati našim starim sortama. Ljudi imaju veoma pozitivan stav prema njima zbog diverziteta mirisa i ukusa i veze starih sorti sa tradicijom i gastronomijom. Zato su veoma cenjene na trpezi. Ipak, kao i u celom svetu, broj starih sorti opada i one nestaju velikom brzinom. Ako želimo da ih sačuvamo i zaštitimo, ovo je poslednji momenat da to i uradimo.
Drugi talas kampanje "Ostavi pečat, ne trag", pokrenut od strane brenda "Head&Shoulders" i neprofitnog udruženja "Okvir života", uz podršku dm drogerija, motivisao je građane da se uključe i doprinesu očuvanju lokalnih vrednosti. Tokom avgusta, od svake kupovine Head&Shoulders proizvoda u maloprodajnim objektima dm drogerija širom Srbije izdvajaće se deo novca za otvaranje prvog naučnog centra za istraživanje starih sorti u Srbiji. Novac će biti sakupljan do ukupnog iznosa od 990.680,00 RSD, a pravila kampanje možete pogledati ovde.
Banka semena je zapravo zajednica ljudi koji uzgajaju i umnožavaju stare sorte. U banci semena se umnožava biljni materijal koji se nađe na terenu, a zatim deli besplatno ljudima na maloj prolećnoj i velikoj jesenjoj podeli.
- Taj početni korak umožavanja je naša odgovornost, a nakon toga, uključujemo odgovorne i savesne ljude koji će dalje umnožavati materijal. Da bi banka semena bila održiva, bitno je da nam se vrati duplo semena u odnosu na dobijenu količinu. Svi ljudi koji uzmu seme od nas, dobijaju informacije o pravilima gajenja, koja se moraju poštovati, inače se stara sorta može izgubiti. Seme se uglavnom čuva samo u zimskom periodu - deli se i sadi aktivno, u svakoj sezoni, jer neka semena brzo gube klijavost i ne mogu da se čuvaju godinama. Ova banka semena je "živa" banka, seme se seje - ne čuva u zamrzivaču. Banku semena uglavnom čine ljudi koji gaje povrće i voće za svoje potrebe i baštovani hobisti - kaže Ivana.
Stare sorte žitarica i povrća se čuvaju uzimanjem semena, dok se za voće najčešće koristi kalemljenje kao metoda očuvanja. Seme se uzima kada je zrelo za branje, ali je sama metoda uzimanja semena drugačija od vrste do vrste.
- Kod pasulja, seme se bere u mahuni koja se dosušuje par dana i tek kada puca, uzimamo seme. Seme paradajza se uzima iz zrelih plodova i zatim ostavlja u pulpi par dana, da bi se zatim sušilo i čuvalo. Seme tikve se uzima iz zrele tikve i suši na novinskom papiru. Kalemljenje, sa druge strane, podrazumeva skup nekoliko različitih metoda kojima se kalem grančica ili takozvana plemka stare sorte kalemi na podlogu. Kalemari su nekada bili veoma cenjeni u selima. Trenutno je u toku takozvano letnje kalemljenje - objašnjava Ivana.
Stare sorte žitarica i povrća se čuvaju uzimanjem semena, dok se za voće najčešće koristi kalemljenje kao metoda očuvanja. Seme se uzima kada je zrelo za branje, ali je sama metoda uzimanja semena drugačija od vrste do vrste.
Razlika između starih i novih sorti jeste što su stare sorte najbolje prilagođene našim uslovima - one su živele ovde vekovima i sigurno su spremnije za izazove koje ih ovde čekaju kod nekih novih sorti.
- Toliko je mnogo starih stabala u našim selima koja bez ikakve nege i brige rađaju i daju slatke i lepe plodove. Takođe, stare sorte imaju izuzetan kulturni, gastronomski i duhovni značaj u narodu. Stare sorte su osnova lokalne gastronomije i seoskog turizma. Nove sorte nikada ne mogu biti atraktivne na trpezi kao stare sorte. Naše testiranje starih sorti iz ove godine, kada je rod kukuruza podbacio, pokazuju da je stara sorta kukuruza osmaka održala prinose i veoma dobro podnela problematičnu godinu. Još jedna bitna razlika jeste što stare sorte mogu bez novih, ali novih sorti nema bez starih. Mi ne znamo šta nas čeka sutra - kakva iznenadna promena klime ili štetočine. Stare sorte kriju u sebi mnoge gene za otpornost koji nam nisu poznati i stoga njihovo vreme tek dolazi.
Svetski poznat brend Head&Shoulders u segment održivosti ulazi nakon što je počeo da koristi ambalažu koja je 100% reciklabilna i napravljena od 40% recikliranih materijala. Otvaranje naučnog centra za stare sorte je od ključne važnosti za očuvanje ukusa i mirisa detinjstva, ali za i razvoj ruralnih zajednica kroz ekoturizam i domaću gastronomsku ponudu.
