Još
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Problem otpadnih voda: Da li Srbija ima plan za očuvanje svog vodnog bogatstva?

Dok dve milijarde stanovnika planete nema pristup zdravoj pijaćoj vodi, mi se prema svom vodnom bogatstvu odnosimo prilično bahato. Povodom Svetskog dana voda, koji je obeležen 22. marta, Nataša Đokić iz Centra za promociju nauke ...

 Izvor: Izlivanje kanalizacije u Dunav, Foto: Shutterstock

Geolog Nataša Đokić, povodom Svetskog dana voda koji je obeležen 22. marta, kaže da u Srbiji nedovoljno cenimo vodno bogatstvo koje imamo i činjenicu da većina ljudi ima pristup zdravoj pijaćoj vodi, što nije slučaj za dve milijarde stanovnika planete. Takođe, dodaje da u Srbiji nešto manje od 14 posto stanovnika ima otpadne vode koje se prečišćavaju, što našu državu smešta na začelje evropske liste zemalja koje prečišćavaju svoje vode, prenosiN1.

"Nedovoljno cenimo vodu u Srbiji, a kad pada kiša to je dobar znak, jer je to dobro za prihranjivanje i površinskih i podzemnih voda. Nedovoljno je cenimo u smislu da smo možda malo nesvesni bogatstva koje imamo, većina ljudi u Srbiji ima pristup zdravoj pijaćoj vodi, što ne važi za mnoge stanovnike planete", navodi Đokić iz Centra za promociju nauke.

Povezane vesti

Povezane vesti

Kada se radi o izlivanju kanalizacije u reke, ističe da je u tom kontekstu "Srbija bahata prema svojim vodama, ne čuva ih dovoljno".

"Nešto manje od 14 posto stanovnika u Srbiji ima otpadne vode koje se prečišćavaju. To je veoma mali procenat u odnosu na broj stanovnika i negde smo na začelju evropske liste zemalja koje prečišćavaju svoje vode. Problem je i kompleksan i istovremeno jednostavan. Ne možete ispuštati otpadnu vodu bilo kog porekla u reku, a da je prethodno ne prečistite. Rešenja su u 21. veku jednostavna, skupa, ali jednostavna", ukazuje Đokić.

Dodaje da će, prema informacijama koje ima prateći rad resornog ministarstva, u narednom periodu mnogo novca biti uloženo u izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Kaže da je to dobra vest i da se nada da će se to i desiti.

Na pitanje koliko industrija zagađuje vode, navodi da su, pored komunalnih otpadnih voda kroz kanalizacione sisteme, industrijske otpadne vode najveća pretnja za kvalitet vode u rekama, jer često nose i prilično opasne supstance koje nekad devastiraju i ceo živi svet u reci.

"Slika je veoma šarena, ima onih industrija i fabrika koje veoma odgovorno postupaju sa svojim otpadnim vodama, velike novce ulažu u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, ali ima puno malih proizvođača koji su ispod radara inspekcije i javnosti, i onda taj kumulativni efekat puno malih zagađivača napravi štetu koja je slična nekom velikom zagađivaču", kaže Đokić.

Nešto manje od 14 posto stanovnika u Srbiji ima otpadne vode koje se prečišćavaju. To je veoma mali procenat u odnosu na broj stanovnika i negde smo na začelju evropske liste zemalja koje prečišćavaju svoje vode.

Ističe i da je kaznena politika vrlo jasna i precizna, ali da nam manjkaju inspektori i kapaciteti službi koje bi kontrolisale sprovođenje zakona. Kao jedno od rešenja da se detektuju mali zagađivači vidi katastar zagađivača na nivou lokalne samouprave. "Utisak mi je da bi možda oštrija kaznena politika i veći broj inspektora bili rešenje", zaključuje ona.

Vesić: Grad Beograd odlučan da reši problem otpadnih voda

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić izjavio je da rešenje problema otpadnih voda u Beogradu košta više milijardi evra, ali da je Grad odlučan da, zahvaljujući kineskom aranžmanu koji je potpisala Vlada Srbije, sopstvenim sredstvima, ali i uz pomoć Evropske unije, u narednoj deceniji u potpunosti reši ovaj problem.

"U Beogradu postoji oko 119 kanalizacionih ispusta u Savu i Dunav, što znači da se u naše reke godišnje ulije fekalija jednake zapremine kao 60.000 olimpijskih bazena", rekao je Vesić povodom Svetskog dana voda.

 Izvor: Profimedia/Shutterstock
Foto: Shutterstock

Prema njegovim rečima, prvi i najveći zadatak je fabrika za preradu otpadnih voda u Velikom selu, čija će izgradnja početi u septembru, a kineskim aranžmanom biće uložen 271 milion evra u prvu fazu izgradnje. Vesić je rekao da će druga faza koštati između 400 i 600 miliona evra, u zavisnosti od tehnologije koju Grad bude izabrao, odnosno od toga da li će izbor biti spalionica za otpadni mulj ili nešto drugo.

Grad je pored toga sa EBRD završio projektovanje fabrike za preradu otpadnih voda u Batajnici. Nastojimo da uz pomoć Evropske unije izgradimo fabriku u Batajnici, a veliku pomoć u tom poslu dobijamo od ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović. Vrednost te fabrike u nekoliko faza biće oko 180 miliona evra, ali kada ona bude bila završena, čitav Surčin, Bečmen, Petrovčić, Progar, Zemun polje, Dobanovci, Ugrinovci, Šangaj i sva druga naselja biće pokrivena kanalizacijom, dodao je.

"U okviru kineskog aranžmana, vrednog preko 3,5 milijardi evra, koji je potpisala Vlada Srbije, radiće se na izgradnji kanalizacione mreže u Beogradu približne vrednosti od 350 miliona evra. U taj posao obuhvaćena je i izgradnja dve fabrike za preradu otpadnih voda, u Obrenovcu i Ostružnici", rekao je Vesić.

Vesić je naglasio da onda preostaje izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda u Grockoj, koja nije obuhvaćena ovim aranžmanom i koju će Grad Beograd izgraditi od sopstvenog novca.

Možda će vas zanimati i:

Povezane vesti

Povezane vesti

Povezane vesti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Priroda

Nauka