Naučnici iz Srbije u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede Fonda za nauku, rade na proizvodnji zdravih šampinjona bez upotrebe štetnih hemikalija.
Projekat Micro-Mush realizuje tim istraživača iz Instituta za pesticide i zaštitu životne sredine u Beogradu i Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a istraživanje je finansirano u okviru Zelenog programa saradnje nauke i privrede Fonda za nauku. Cilj projekta Micro-Mush je proizvodnja zdravih šampinjona bez upotrebe štetnih hemikalija.
Umesto hemijskih pesticida, primenićemo tri korisna organizama koji će sačuvati zdravlje šampinjona i povećati njihov prinos. Zdravlje šampinjona najviše ugrožavaju gljiva Trichoderma aggressivum (koja izaziva bolest- zelene plesni) i šampinjonska mušica Lycoriella ingenua, koja oštećuje miceliju, drške i šešire šampinjona. Gljiva i mušica su simbiotski povezane u svom štetnom dejstvu. Privučene isparljivim materijama, mušice polažu jaja u kolonije gljive, čije spore pospešuju njihovu plodnost. Mušice zatim prenose spore gljive zalepljene na svojim telima i šire bolest u gajilištu šampinjona. Supstrat za gajenje šampinjona pravi se fermentacijom i pasterizacijom slame i pilećeg stajnjaka. Izgrađena od dugačkih lanaca složenih šećera, slama je osnovna hrana šampinjona, a fermente za razlaganje šećera stvaraju mikroorganizmi iz pilećeg stajnjaka. Кad razlože slamu, ostaci uginulih mikroorganizma služe i kao izvor hranljivih materija za šampinjone. Međutim, slama često sadrži ostatke hemijskih pesticida kojima su prethodno prskane biljke radi zaštite od bolesti i štetočina, a stajnjak antibiotike koji se preventivno daju živini. Ove hemikalije narušavaju zajednicu mikroorganizama u supstratu (mikrobiom) ubijajući mikroorganizme korisne za šampinjone.
Dodavanjem korisnih vrsta ("probiotika") supstratu poboljšava se sastav mikrobioma, čime se povećava prinos šampinjona i pomaže borba protiv štetnih organizama. Prvi cilj projekta je odabir domaćeg soja korisne nematode Steinernema feltiae koji deluje kao biološki insekticid i uzrokuje uginjavanje šampinjonskih mušica. U našim ranijim istraživanjima odabran je najbolji domaći soj korisne bakterije Bacillus amyloliquefaciens, koja kao biološki fungicid suzbija gljivu prouzrokovača zelene plesni. Takođe, pronađen je i soj aktinobakterije Streptomyces flavovirens, koji povećava prinos šampinjona. Istraživači će po prvi put proučiti međusobne odnose ova tri agensa i njihov uticaj na proizvodnju šampinjona.
Кrajnji rezultat projekta biće mikrobiološki recept, odnosno procedura za kombinovanu primenu tri korisna biološka agenasa u zaštiti od zelene plesni i šampinjonske mušice. Primenom ovog recepta povećaće se prinos šampinjona, a potpuno ili u velikoj meri izostaviti upotreba hemijskih pesticida. Naučni značaj projekta je sagledavanje međusobnih odnosa bakterije, aktinobakterije i nematode, kao bioloških kontrolnih agenasa i potencijalnih bioloških pesticida. Primenom ovih organizama povećaće se konkurentnost proizvođača šampinjona i supstrata za gajenje na domaćem i stranom tržištu. Proizvodnja šampinjona bez upotrebe hemijskih pesticida doprineće zdravlju ljudi, zaštiti životne sredine i održivom razvoju društva uz očuvanje raznolikosti živih bića.
