Životna sredina

Lobanje praistorijskih ljudi dale odgovore na važno pitanje: Kako globalno zagrevanje utiče na naš mozak?

10.07.2023 12:58

Mere lobanja ljudi starih i do 50.000 godina u kombinaciji sa podacima o klimi u praistoriji, otkrila su vezu između klimatskih promena i smanjenja mozga.

Izvor: Shutterstock

"S obzirom na nedavne trendove globalnog zagrevanja, od velike je važnosti istražiti i razumeti uticaj klimatskih promena na veličinu ljudskog mozga i ljudsko ponašanje", piše u studiji kognitivni naučnik Džef Morgan Stibel iz Kalifornijskog muzeja prirodne istorije.

Tokom istraživanja, stručnjaci su posmatrali kako se veličina mozga - na osnovu 298 prikupljenih uzoraka lobanja - promenila u poslednjih 50.000 godina i da li su te promene u vezi sa globalnom temperaturom, vlažnošću i padavinama. Primetili su da u trenucima kada je globalna temperatura rasla, prosečna veličina mozga se značajno smanjivala.

Porast temperature u holocenu i smanjenje ljudskog mozga

Stibel i njegove kolege analizirali su podatke o veličini lobanja uzetih iz deset odvojenih studija, koje su uključivale ukupno 373 merenja na 298 primeraka. On je takođe uzeo u obzir i veličine tela prilagođene geografskom regionu i polu prilikom procene veličine mozga, piše Sajans alert.

Ostaci su klasifikovani u četiri grupe prema periodu u kom su ljudi živeli: ostaci stari 100, 5.000, 10.000 i preko 15.000 godina. Zatim je uporedio veličinu mozga sa istraživanjima o klimatskim promenama, uključujući podatke o temperaturi ledenog jezgra C iz Evropskog projekta rudarenja leda na Antarktiku (EPICA),

Naime, tokom analize ledenog jezgra C, stručnjaci su dobili tačne podatke o površinskoj temperaturi unazad više od 800.000 godina. U poslednjih 50.000 godina desio se poslednji glacijalni maksimum, što je uticalo na pad prosečne temperature do pred kraj kasnog pleistocena. Da bi zatim, prosečne temperature u holocenu porasle.

Analiza je pokazala opšti obrazac promene veličine mozga kod ljudi, koji je u korelaciji sa klimatskim promenama, odnosno sa povećanjem ili smanjenjem temperature. Primećeno je da se tokom holocenskog zagrevanja prosečna veličina mozga ljudi smanjila za više od 10,7 odsto.

"Čak i neznatno smanjenje veličine mozga kod ljudi danas bi značajno uticalo na našu fiziologiju"

"Čini se da se promene u veličini mozga dešavaju i hiljadama godina nakon klimatskih promena", objašnjava Stibel. Ovaj evolutivni obrazac se desio u relativno kratkom vremenskom periodu, u rasponu od 5.000 do 17.000 godina, a trendovi sugerišu da trenutno globalno zagrevanje može imati negativne efekte na ljudske kognitivne sposobnosti.

"Čak i neznatno smanjenje veličine mozga kod ljudi danas bi značajno uticalo na našu fiziologiju, na načine koji su trenutno neshvatljivi", piše Stibel u studiji. Analiza je pokazala da vlažnost i padavine takođe utiču na veličinu mozga. Iako je temperatura značajniji faktor, utvrđena je slaba korelacija između sušnih perioda i nešto veće zapremine mozga.

Još uvek postoje pitanja o tome šta tačno uzrokuje varijacije u veličini ljudskog mozga. Rezultati pokazuju da su klimatske promene povezane sa razlikama u njihovoj veličini, ali izgleda da klima ne objašnjava sve evolucione varijacije.

Prema Stibelu, faktori ekosistema kao što su nivoi grabežljivaca, indirektni klimatski efekti kao što su vegetacija i neto primarna proizvodnja, ili neklimatski faktori kao što su kultura i tehnologija takođe mogu doprineti promenama u veličini mozga. "Rezultati sugerišu da klimatske promene predviđaju veličinu ljudskog mozga, a određene evolucione promene u mozgu mogu biti odgovor na stres okoline", zaključuje Stibel.

Istraživanje naziva Climate Change Influences Brain Size in Humans objavljeno je u časopisu Brain, Behavior and Evolution.

Izvor: Index