One se ne odražavaju samo na živu u termometru: SMO izveštaj razotkriva sva lica klimatskih promena u godini za nama

Klimatske promene se odražavaju i na faunu i floru, suše i poplave, a prema procenama čak polovina čovečanstva je u prethodnih deset godina iskusila rekordno visoke temperature.

No, klimatske promene, izazvane sagorevanjem fosilnih goriva, ne odražavaju se samo na živu u termometru, piše Klima 101.

Novi izveštaj Svetske meteorološke organizacije (SMO) za 2022. pokazuje njihov napredak širom sveta - od suša i toplotnih talasa na svakom kontinentu do rastuće toplote u okeanima i promena u biljnom i životinjskom svetu.

Globalna srednja temperatura povećala se za 1,15 °C u odnosu na period između 1850. i 1900. Klimatske promene prouzrokovale su štetu i gubitke koji se mere milijardama dolara, na Antarktiku nikada nije bilo manje leda, a topljenje evropskih lednika bilo je bez presedana, stoji u saopštenju SMO.

Sumorni rekordi oboreni u prethodnom periodu

U međuvremenu, bez obzira na apele naučnika i aktivista da se emisije gasova sa efektom staklene bašte hitno smanje, to se prošle godine nije desilo, pokazuju podaci u realnom vremenu.

Prema poslednjim dostupnim proračunima iz 2021. godine, koncentracije ugljen-dioksida, najvažnijeg gasa sa efektom staklene bašte, povećale su se za oko 50% u poređenju sa preindustrijskim dobom, na 415,7 ppm (parts per million). Koncentracije metana su preko 2,5 puta više i iznose 1908 ppb (parts per billion), dok su koncentracije azotnih oksida porasle za oko 25% - 334,5 ppb (parts per billion).

Koncentracije sva tri nabrojana gasa vinule su se u nezapamćene visine, a zajedno sa njima i temperature. Poslednjih osam godina je bilo najtoplijih osam u istoriji merenja - a prošla godina plasirala se kao peta ili šesta uprkos La Ninji, hladnoj fazi fenomena El Ninjo - Južna oscilacija (ENSO).

"Dok emisije gasova sa efektom staklene bašte nastavljaju da rastu i klima nastavlja da se menja, stanovništvo širom sveta nastaviće da bude pod ozbiljnim uticajem vremenskih ekstrema i klimatskih događaja", kazao je generalni sekretar SMO, Peteri Talas. "Primera radi, tokom 2022. kontinuirana suša u Istočnoj Africi, rekordne padavine u Pakistanu i rekordni toplotni talasi u Kini i Evropi uticali su na desetine miliona ljudi, izazvali nesigurnost snabdevanja hranom, podstakli masovne migracije i naneli štetu i gubitke u iznosu od više milijardi dolara."

Oko 90 odsto zagrevanja, koje nastaje kao rezultat oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte, zarobljavaju okeani, te na taj način život na kopnu čine iole podnošljivijim.

Međutim, to znači da količina toplote u okeanskoj vodi posledično raste, pogotovo u poslednjih dvadeset godina - četvrtu godinu za redom okeani su sve topliji. Prethodni rekordi oboreni su 2021, 2020. i 2019. Čak 58% okeanske površine iskusilo je najmanje jedan toplotni talas u toku 2022.

Kako otkrivaju satelitski snimci, i nivo mora se podigao do rekordnih vrednosti u godini za nama. Od prve decenije praćenja (1993-2002), kada je iznosio 2,27 milimetara godišnje, do poslednje (2013-2022) porast nivoa mora se više nego udvostručio na 4,62 milimetra godišnje. Pojavi od 2005. do 2019. najviše doprinosi samo zagrevanje okeana kroz toplotno širenje (55%), praćen gubitkom leda na Grenlandu i Antarktiku (36%).

U februaru 2022. pokrivenost ledom na Antarktiku dospela je na najniže evidentirane nivoe, 1,92 miliona kvadratnih kilometara. To je skoro jedan milion kvadratnih kilometara manje od višegodišnjeg proseka (1991-2020). U ostatku godine, trend ispodprosečne količine leda na tom prostoru se nastavio, a minimumi su primećeni i u junu i julu.

Ni lednici u Evropi, za kojom je druga najtoplija godina ikada zabeležena, nisu ostali pošteđeni.

Na Alpima je izgubljeno pet kubnih kilometara leda. Eksperti to, pored visokih temperatura tokom leta, pripisuju i maloj količini snežnih padavina tokom zime i dužem periodu topljenja, ali i saharskom pesku koji je u te predele dospeo u martu.

Kako klimatske promene utiču na našu svakodnevicu?

Pored klimatskih indikatora, autori izveštaja fokusirali su se i na uticaje. Problem pothranjenosti, koji je zaključno sa 2021. pogodio 768 miliona stanovnika, odnosno skoro 10% ukupnog broja, pojačan je usled kumulativnih efekata hidrometeoroloških opasnosti, pandemije koronavirusa i dugotrajnih sukoba i nasilja.

Toplotni talasi za vreme prošlogodišnje predmonsunske sezone u Indiji i Pakistanu doprineli su nižim prinosima. U kombinaciji sa zabranom izvoza žita i ograničenju izvoza pirinča iz Indije nakon početka rata u Ukrajini, ovo je ugrozilo dostupnost, pristup i stabilnost osnovnih životnih namirnica na međunarodnom tržištu - a u posebno ozbiljnoj opasnosti našle su se zemlje koje su već pogođene nestašicom hrane.

Zbog dešavanja povezanih sa vremenom i klimom ljudi su se takođe selili - a za mnoge od 95 miliona već raseljenih pojedinaca uslovi su se u svetlu klimatskih promena pogoršali.

Naravno, na udaru nisu samo ljudska bića, već i biljke i životinje. Tako se cvetanje stabala trešnje u Japanu, o kojem se evidencija vodi još od 801. godine nove ere, od devetnaestog veka dešava sve ranije - kako usled klimatskih promena tako i urbanizacije. Trešnje su protekle godine potpuno procvetale 1. aprila, dok se godinu ranije to desilo već 26. marta što je najranije ikada zabeleženo u poslednjih 1200 godina.

Dolazak 117 vrsta migratornih ptica na evropski kontinent u poslednjih pet decenija pokazuje neusklađenost sa, na primer, olistavanjem i pojavom letećih insekata - što su veoma bitni faktori njihovog opstanka. Ovo rezultuje u padu populacije, posebno onih ptica koje zimuju u supsaharskoj Africi.

Negativni uticaji klimatskih promena nastavljaju se i ove godine

Prošlu godinu su, prema oceni SMO, obeležili suša u istočnoj Africi u kojoj se već pet uzastopnih godina izruči manje padavina od proseka, obilna kiša i poplave u Pakistanu koje su progutale trećinu ogromne teritorije ove zemlje i toplotni talasi u Evropi i Kini koje su na pojedinim mestima pratili sušni uslovi.

Deluje kao da ni ova godina ne donosi olakšanje na polju klimatskih promena - a to smo mogli da naslutimo već u njen osvit.

Novu godinu stanovnici čak osam evropskih zemalja dočekali su uz nikada više temperature, a među njima su Danci, Holanđani i Česi. Temperaturni rekordi prethodne obično nadmaše za svega nekoliko desetina Celzijusovog stepena, ali to nije bio slučaj u Varšavi u kojoj je 1. januara bilo 18,9 °C, za čak 4 °C toplije u odnosu na raniju maksimalnu temperaturu za taj dan.

Toplotne talase su od početka godine iskusili Argentinci, Brazilci, Urugvajci, Indijci, Tajlanđani, Kinezi… Aprilske temperature koje se mere u Španiji tipičnije su za jul. Pored vrućina, tokom kojih bi živa u termometru mogla da dosegne četrdeseti podeljak na Celzijusovoj skali, ova zemlja nalazi se u situaciji višegodišnje suše koja je uticala na smanjenje rezervi vode. Prvi veliki šumski požar odigrao se krajem marta, ranije nego inače - na granici između španske autonomne zajednice Aragon i grada Valensije vatra je progutala četiri hiljade hektara zemljišta.

"Klima koja nas očekuje biće veoma, veoma drugačija od klime u kojoj smo odrastali", upozorio je direktor Službe za klimatske promene Kopernikus, Karlo Buontempo.

Kako bismo što uspešnije ublažili razorne efekte globalnog zagrevanja, neophodno je da zauzdamo porast temperature na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom. To, pre svega, znači ubrzano smanjenje korišćenja fosilnih goriva i njihovu zamenu obnovljivim izvorima.

Autorka: Jelena Kozbašić / Klima 101