Na samitu UN u Montrealu donesena ISTORIJSKA ODLUKA: Usvojen plan za preokretanje trenda nestanka biodiverziteta

Sporazum koji se sastoji od četiri osnovna i dvadeset tri specifična cilja bi trebao da poveća opseg zaštićenih područja i preokrene aktuelni trend nestanka biodiverziteta

Odluka o povećanju zaštićenog opsega doneta je kako bi se preokrenuo aktuelni trend nestanka biodiverziteta - što je misija čovečanstva koju mnogi smatraju ekvivalentnom zauzdavanju porasta srednje globalne temperature na 1,5 °C. Zbog toga se sporazum Kunming-Montreal o spašavanju prirode poredi sa Pariskim.

"Usaglašavanje oko zajedničkog globalnog cilja koji će usmeriti kolektivnu i neposrednu akciju da se smanji i preokrene gubitak biodiverziteta do 2030. predstavlja izuzetan podvig za sve koji pregovaraju u sklopu Globalnog okvira za biodiverzitet, kao i pobedu za ljude i planetu", ocenio je generalni direktor Svetskog fonda za prirodu Marko Lambertini. "Ovo šalje jasan signal i mora biti početna tačka za akcije vlada, biznisa i društava u njihovoj tranziciji koji je pozitivan prema prirodi kao podrška klimatskoj akciji i Ciljevima održivog razvoja."

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš pozdravio je dogovor kao konačno formiranje pakta sa prirodom koja je u današnje doba ugrožena do te mere da su naučnici upozorili da je Zemlja na ivici šestog masovnog izumiranja.

Uprkos važnosti zaustavljanja ovog negativnog fenomena, tokom trajanja samita bilo je nesuglasica oko jačine zalaganja i izvora finansiranja. Naposletku, sporazum, koji se sastoji od četiri osnovna i dvadeset tri specifična cilja, usvojilo je ukupno 196 potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti.

U njemu se navodi da do 2030. svet treba da izdvoji 200 milijardi dolara godišnje za spas biodiverziteta iz javnih i privatnih izvora finansiranja. Politički lideri su se takođe složili da do kraja decenije obezbede dodatnih 30 milijardi dolara u toku godine za konzervaciju prirode u zemljama u razvoju i zaštitu prava starosedelačkih naroda. Poštovanje lokalnih zajednica jedan je od temelja dogovora.

Paralelno sa konzervacionističkim težnjama i održivim korišćenjem prirode, kako se planira, teći će i smanjenje subvencija koje narušavaju životnu sredinu i to za 500 milijardi dolara na godišnjem nivou do 2030. što bi moglo da otvori priliku za alokaciju još više sredstava za pomoć našem okruženju. 

Namerava se da se do sredine veka proširi teritorija pod prirodnim ekosistemima, i to zahvaljujući povećanju njihove integrisanosti, povezanosti i otpornosti, kao i da se smanji nestanak ugroženih vrsta - do sredine veka stope izumiranja i rizika za sve vrste treba da budu deset puta manje. Već devastirana priroda nije izostavljena iz sporazuma - u Montrealu je dogovoreno da se 30 odsto degradiranih ekosistema u narednim godinama podvrgne efikasnom oporavljanju.

U finalnom tekstu dokumenta proklamuje se i da trgovina divljim vrstama treba da bude održiva, bezbedna i legalna kako bi se sprečila prekomerna eksploatacija. A jedan od ciljeva tiče se i eliminisanja, smanjenja i ublažavanja uticaja invazivnih vrsta na biodiverzitet i ekosisteme.

S obzirom na to da su i ljudi bitni akteri u spašavanju prirode, zagovara se kreiranje zakonodavnih okvira kojim će se promovisati održiva potrošnja, a jedan od aspekata kojim bi to moglo da se meri jeste i otpad od hrane - do 2030. njegove količine treba da budu prepolovljene.

Autorka: Jelena Kozbašić / Klima 101