Šta je 'plastična kiša' i zašto ne bi trebali da je potcenjujemo?

Ona se nalazi svuda oko nasu u manjoj ili većoj meri, iako je nevidljiva za ljudsko oko.

Izvor: Shutterstock

Ipak, naučnici ističu da ovo ne znači nužno i da je vazduh u Londonu manje zagađen mikroplastikom od onog u Oklandu. 

O čemu je onda reč?

Trenutno u svetu ne postoji standardna metodologija ili protokol za identifikaciju ovih sitnih čestica, što znači da se svaka studija sprovodi manje ili više drugačije. A kako se instrumenti za njihovo merenje svakodnevno usavršavaju, logično je i da svaki put registruju sve više štetnih materija koje se kriju u vazduhu. Prethodne studije su već potvrdile da se čestice mikroplatike nalaze na visokim planinama, u našoj krvi i organima - ali sa nepoznatim posledicama koje mogu da ostave po naše zdravlje. 

"Buduća istraživanja bi trebala da odrede koliko plastike tačno udišemo", kaže hemičar Džoel Rindelaub sa Univerziteta u Oklandu. Rezultati to kojih su on i njegove kolege sa Novog Zelanda došli su zasnovani na studiji koja je vršena u vremenskom intervalu od devet nedelja i to na dve različite lokacije u Oklandu, tako što su čestice "hvatane" pomoću levka i tegle. 

Analize su otkrile da su najzastupljeniji bili polietilen ili PE, koji se koristi za kese i boce, zatim polikarbonat ili PC, koji se koristi u zaštitnoj opremi i medicinskim uređajima, i polietilen tereftalat ili PET, koji se koristi za pakovanje hrane i pića. Ali kako je stigla do udaljenog dela sveta?

U trenucima kada jaki vetrovi duvaju sa obale, mikroplastika se sa talasa podiže i lebdi u vazduhu - ovo je najverovatnije i razlog zašto se čini da je procenat plastike u vazduhu mnogo niži u Nemačkoj i Engleskoj. Ipak, neosporna činjenica je da će ovo u budućnosti uticati na svakog stanovnika naše planete, jer će dovesti do pogoršanja efekta staklene bašte tako što će čestice apsorbovati i rasipati svetlost i toplotu.