Kada plastika postaje korisna? Primer plastične i kartonske jednokratne čaše objašnjava zašto su potrebne promene

Potpredsednik Udruženja plastičara Srbije Viktor Grujić je u svojoj izjavi za FoNet objasnio da bi ljudi bacali mnogo hrane kada ne bi bilo plastike, ali da je ona postala problem kada smo počeli da je gomilamo kao otpad.

Izvor: Shutterstock / Vitaly Fedotov

"Da nemate tu malu plastičnu kesu, nama bi već sve to voće i povrće dolazilo spakovano u plastiku, samo mnogo težu plastiku", objasnio je Grujić. On dodaje da je čak 90 odsto proizvoda koje koristimo napravljeno od plastike i podsetio da su nekada i kontrolne table u automobilima bile od drveta - zbog čega su bili skupi i teški. 

"Da koristite drvo, umesto plastike, imali bismo situaciju da za godinu dana posečemo Amazon", upozorio je Grujić.

Prema njegovim rečima, plastika je omogućila da postanemo potrošačko društvo, tako što je sve ono što je nekada bilo skupo i teško, sada postalo jeftino i lagano.

"Ali kada smo postali potrošačko društvo, baš zato što je sad sve jeftino - mi smo postali društvo koje nešto iskoristi pa baci, tako da je plastika sad postala i deo problema", ukazao je Grujić. Ali i da glavni problem predstavlja odnos ljudi koji imaju prema plastici u trenutku kada ona postane otpad.

Stoga je kako naglašava, potrebno da postoji primarna selekcija plastike, pri čemu je ona i veoma dobar energent za spaljivanje. Jer u Beču - koji je proglašen najpoželjnijim mestom za život na svetu - postoje tri spalionice, dok se ceo Stokholm greje na otpad.

"Plastika za jednokratnu upotrebu vam je na primer čaša za kafu. Sada se, međutim, uvode papirne čaše, ali onda moraju da budu premazane plastikom ili voskom da bi mogle da trpe visoku temperaturu tečnosti, što ih čini nemogućim za reciklažu", tvrdi Grujić.

Izvor: FoNet / N1