Ako se uzme u obzir da prosečan Amerikanac jede oko 37 kg govedine godišnje, a stanovnik Srbije u proseku 5 kg očigledno je da naši karbonski otisci nisu isti. Ali šta onda to znači?
KADA NA GUGLU ukucate pitanje "Kako smanjiti karbonski otisak?", iskočiće vam dosta tekstova iz različitih izvora. Neke od stavki koje se ističu manji broj letova, pogotovo na daleke destinacije, manji unos govedine i smanjenje vožnje automobila. Ali vi ove godine verovatno niste leteli na Karibe, niste sigurni kada ste poslednji put jeli goveđe meso i za volanom ne prelazite 2000 kilometara mesečno, piše Klima101.
Da li to znači da je vaš karbonski otisak onda neznatan?
Pa i ne baš.
Problem je što se širom sveta u vezi sa ovom temom prenose članci iz Washington Post-a ili New York Times-a koji se odnose na stanovnike Sjedinjenih Američkih Država gde vladaju potpuno druga pravila potrošnje - prosečan Amerikanac mnogo leti, govedinu konzumira preko sedam puta više od vas i tokom samo jednog meseca u svom četvorotočkašu pređe udaljenost između Beograda i Novog Sada preko dvadeset puta.
Dakle, pri čitanju ovakvih članaka dobro je da zadržite dozu rezerve: vaš karbonski otisak neće biti smanjen za 1,6 tona godišnje ukoliko ne preletite Atlantski okean - ako to niste ni planirali da uradite.
Prema našim saznanjima, još ne postoji istraživanje sa decidnim podacima o uštedama gasova sa efektom staklene bašte koje biste postigli promenom određenih potrošačkih navika u našoj zemlji. Međutim, uvid u to odakle potiču nacionalne emisije ugljen-dioksida mogao bi da nas usmeri na sektore gde bi promena možda bila najefektnija.
Ugalj još uvek dominira karbonskim otiskom srpskog potrošača
Dok proizvodnja struje i grejanje kod nas dostižu udeo od 70 posto u nacionalnim emisijama ugljen-dioksida, u Sjedinjenim Državama je to osetno manje - oko 40 posto. Sa druge strane, kod njih transport ostvaruje skoro jednako učešće u štetnim emisijama kao i energetski sektor - oko 37 posto. Dakle, za Amerikance je otprilike jednako plodonosno da svoje lične klimatske akcije usmere na potrošnju električne i toplotne energije i saobraćaj. Za nas je pak primarni sektor koji pravi najveću razliku za klimu - energetika.
Termoelektrane na ugalj u Srbiji proizvedu 67 posto struje u toku godine, u Sjedinjenim Državama preko tri puta manje. To fosilno gorivo smatra se najprljavijim - uglju se pripisuje odgovornost za 0,3 stepena Celizijusovih pri porastu srednje globalne temperature za 1 stepeni Celzijusovic. Ljudi u našoj zemlji takođe se greju na ovaj energent. Stoga racionalizacija potrošnje energije koja zagađuje okruženje može pozitivno da se odrazi na vaš karbonski otisak.
Efikasno korišćenje energenata ove zime bitnije je nego ikada s obzirom na aktuelnu energetsku krizu i rastuće cene. Prateći uputstva za racionalnu upotrebu energije, zarad manjeg opterećenja energetskog sistema i vašeg kućnog budžeta, istovremeno ćete doprineti da se smanji pritisak na našu planetu.
