Kada se raspravlja o klimatskim promenama, oni koji ne veruju u nju će obično među argumentima navesti i da je višak CO2 zapravo dobar za biljke. Što je delimično i tačno, ipak iza svega se krije mnogo komleksnija priča.
Više ugljen-dioksida ne prija ni poljoprivrednim usevima
Glavni fokus teze o korisnim dejstvima CO2 jeste da većina poljoprivrednih kultura zbog fertilizacije ugljen-dioksidom raste više i eventualno ranije dostiže zrelost, što pogoduje industriji proizvodnje hrane. Ali ova perspektiva, između ostalog, zanemaruje da namirnicama istovremeno pada nutritivna vrednost. Kako navodi Semjuel Mejers sa Univerziteta Harvard za Scientific American, prehrambeni usevi u kontekstu povećane količine CO2 gube velike količine gvožđa i cinka, a u žitaricama se takođe beleži i manje proteina.
Koncentracija ugljen-dioksida u vazduhu trenutno iznosi oko 420 ppm, a za sredinu veka prognozira se njeno povećanje na 550 ppm. Ovo bi, prema procenama istraživača, moglo da prouzrokuje pad ključnih nutrijenata u hrani koji bi izazvao deficit cinka kod 150-200 miliona pojedinaca, kao i nedostatak proteina kod 150 miliona. Ne moramo da gledamo decenijama u budućnost da bismo videli nepovoljne efekte CO2 na prinose sa njiva, voćnjaka i bašti - rod može da desetkuje suša kao što je to ove godine bio slučaj širom Evrope i Vojvodine.
Inače, Univerzitet iz Bostona je proračunao da je svojevrsno CO2 ozelenjavanje naše planete, od Arktika do umerenog pojasa, od osamdesetih godina prošlog veka potencijalno doprinelo obuzdavanju porasta srednje globalne temperature - i to za između 0,2 i 0,25 °C. Ovo je prilično ironično s obzirom na to da na neki način štetnim emisijama smanjujemo štetne emisije.
Ali, kako upozoravaju eksperti, ni fertilizacija ugljen-dioksidom neće trajati zauvek: sa Univerzitata u Stanfordu dolaze naučni dokazi da se povišene koncentracije CO2 posle 2050. neće pozitivno odražavati na rast vegetacije u kalifornijskim pašnjacima, ali će zato povišena temperatura koja nastaje kao rezultat te pojave imati negativan uticaj. Dok pojedini upozoravaju da je već sada trend ozelenjavanja u opasnosti da se preokrene.
Na kraju krajeva, treba imati u vidu da ne živimo u kontrolisanim uslovima plastenika gde nivoe CO2 možemo da podešavamo onako kako biljkama paše. Porast ugljen-dioksida na Zemlji utiče na mnogo više vrsta i ekosistema - i to pretežno negativno. Samim tim, rečenica "CO2 je hrana za biljke. Što ga ima više, to je naša planeta zelenija." previše je pojednostavljena. Ako ne želimo da prevarimo čitaoca, ona bi trebalo da glasi nekako ovako:
"CO2 je hrana za biljke. Što ga je bilo više u prošlosti, to je zelenilo u nekim delovima planete postajalo bogatije. Ali ozelenjavanje je tek jedan segment složene priče klimatskih promena kojima doprinosi sam ugljen-dioksid. Zbog štetnih emisija na Zemlji je sve toplije - temperatura je porasla za 1,2 °C u odnosu na predindustrijsko razdoblje iz čega su se izrodile brojne pretnje kako po vegetaciju, tako i po životinje i ljude. Stoga je, prema Pariskom sporazumu iz 2015, neophodno ograničiti dalji porast temperature na 1,5 °C."
Autorka: Jelena Kozbašić / Klima 101
