Kada se raspravlja o klimatskim promenama, oni koji ne veruju u nju će obično među argumentima navesti i da je višak CO2 zapravo dobar za biljke. Što je delimično i tačno, ipak iza svega se krije mnogo komleksnija priča.
MOŽDA STE SE NEKADA susreli sa sledećim argumentom koji obezvređuje naučne činjenice o globalnom zagrevanju i apele za dostizanje karbonske neutralnosti: "Ugljen-dioksid je hrana za biljke. Što ga ima više, to je naša planeta zelenija."
Ova tvrdnja, koja dolazi iz redova klimatskih skeptika, u teoriji pije vodu - biljkama je danas dostupno više materijala za fotosintezu zbog čega neke od njih više rastu. Međutim, s obzirom na to da je stvarnost života na Zemlji dosta kompleksnija, dejstvo ovog gasa sa efektom staklene bašte ne sme da se svodi isključivo na njegovu ulogu u "ozelenjavanju".
Negativni efekti klimatskih promena koje nastaju kao posledica porasta količine ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte, od surovih toplotnih talasa preko izumiranja vrsta do topljenja leda, odnose prevagu nad tom jednom, uslovno rečeno, dobrom stranom - a povrh toga mogu i da je ponište.
Pojednostavljeno, CO2 na meniju drveća je isto kao krompir kod ljudi
Fotosinteza je jedan od najvažnijih bioloških procesa na našoj planeti - biljke koriste energiju sunca kako bi od prostog organskog materijala, CO2 i vode, sintetisale šećere. Fotosintezom obezbeđuju izvor hrane sebi samima, ali i svim ostalim živim organizmima, a kao nusprodukt nastaje kiseonik.
Eksploatacija fosilnih goriva dovela je do povećanja ugljen-dioksida što znači da je biljkama dostupna veća zaliha "namirnica" za fotosintezu. One zahvaljujući tome rastu brže - barem 95% njih. Ovaj fenomen se naziva fertilizacija, ili đubrenje, ugljen-dioksidom. Ipak, situacija nije tako jednostavna. Daleko od toga.
"Taj momenat povećanog ugljen-dioksida u atmosferi je isto kao kada bi neko nama stalno služio krompir i onda bio začuđen što mi stalno mršavimo i generalno ne unosimo dovoljno proteina i minerala ili što smo slabi, što nemamo energije, što nismo raspoloženi", slikovito je objasnila Tijana Jakovljević sa Geografskog fakulteta u Klima101 podkastu.
"Možda jedna stvar može da bude povoljnija po drveće zbog klimatskih promena, mnogo više brine što šume neće imati onoliko vlažnosti koliko je njima potrebno", dodala je Jakovljević potcrtavajući da se u doba promena klime dešavaju sve češći vremenski ekstremi te se ekosistemi naizmenično suočavaju sa sušom i periodima obilnih padavina koje brzo oteknu.
Naposletku, šta nam vredi ako jedna šuma na Mediteranu ima veće listove ukoliko svakog trenutka može da je zbriše požar koji je zbog globalnog zagrevanja učestalija i razornija pojava zato što su uslovi sve sušniji, a temperatura sve viša? Pretnju stablima predstavljaju i motorne testere pošto je krčenje danas zastupljena praksa, a zbog porasta temperature šume i ostala vegetacija mogli bi da postanu izvori ugljen-dioksida zato što im sposobnost vezivanja CO2 opada.
