Stručnjaci ističu da je vaš termometar precizan, ali da bi se izmerila temperatura prema meteorološkim standardima, moraju da se ispune neki osnovni zahtevi.
Prethodnog vikenda su izuzetno visoke temperature pogodile Srbiju i region, a termometri su u nekoliko gradova pokazivali čak 40 stepeni Celzijusovih. Uprkos najavama sa pojedinih aplikacija za prognozu vremena, podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda pokazuju da temperatura u Beogradu u subotu nije prelazila 39 °C. Ali na društvenim mrežama su se mogle videti brojne fotografije građana koji su u našem glavnom gradu beležili temperature koje su bile znatno više od onih izmerenih na meteorološkim stanicama RHMZ-a.
Možda će vas interesovati i:
-
Medicina i Psihologija |
04. Jul 2022.
Koliko visoku temperaturu ljudsko telo može da podnese?
-
Životna sredina |
22. Jul 2022.
Lekari savetuju kako da se zaštitimo od toplotnog talasa
![Saveti lekara toplotni talas]( "Saveti lekara toplotni talas")
Zašto se podaci Zavoda i oni iz građanskih merenja razlikuju? U javnosti često možemo čuti pomalo zavereničke tvrdnje da je temperatura dosta viša, ali da zvanične institucije to "ne smeju" da saopšte građanima. Ali pravi odgovor na ovo pitanje je prilično bezazlen - meteorološke stanice nisu smeštene u okolini usijanih automobila, na gradskim trgovima, ili na fasadama kuća, već se merenja vrše prema strogo definisanim standardima koji se primenjuju u praktično svim državama na svetu.
Zašto su ovi standardi važni pokušaćemo da objasnimo u ovom tekstu, piše Klima 101.
Temperatura vazduha se meri u strogo kontrolisanim uslovima
Vreme je trenutno stanje atmosfere na određenom prostoru koje se opisuje različitim meteorološkim pojavama i elementima - od temperature preko pritiska do vlažnosti vazduha. Iako svojim čulima lako možemo da osetimo da li je toplo, da li se naglo promenio pritisak ili da li je vlažno, za precizno merenje ovih parametara koriste se adekvatni instrumenti i oprema.
Svetska meteorološka organizacija definiše temperaturu vazduha kao temperaturu koju izmeri termometar izložen vazduhu na mestu zaštićenom od direktnog sunčevog zračenja. Stoga je, prema Vodiču o instrumentima i metodama osmatranja koji je izdala SMO, izuzetno bitno da se termometar zakloni od sunca kako bi izmerena temperatura vazduha što preciznije prikazivala pravo stanje stvari.
Ovo se postiže tako što se merni instrumenti, uključujući i termometar, postavljaju u meteorološke zaklone, odnosno kućice, koji predstavljaju najvažniji deo meteorološke stanice. To su bele kutije posebnih dimenzija, napravljene pretežno od drveta, postavljene na dva metra visine kako bi vazduh kroz njih mogao slobodno protiče. Njihovi zidovi nalikuju na poluotvorene roletne, a vratanca su po pravilu usmerena na sever. Opisani meteorološki zaklon ste verovatno primetili ako ste nekada prošli pored zgrade Republičkog hidrometeorološkog zavoda u parku Milutina Milankovića, u blizini Hrama Svetog Save.
A zašto su meteorološki zakloni ofarbani baš u belo? Njihovim bojenjem u svetle nijanse sprečava se upijanje toplote koje bi povisilo temperaturu vazduha koja se meri.
Iz sličnog razloga takođe je bitno da su meteorološki zakloni smešteni iznad travnate površine s obzirom na to da bi veštački materijali promenili sliku i očitavale bi se drugačije temperaturne vrednosti - zbog toga se zakloni nalaze na najmanje 20 metara udaljenosti od betonskih i sličnih struktura, a u njihovoj neposrednoj okolini je takođe trava.
Iako je bitno da se oprema za merenje nalazi u hladovini, meteorološki zaklon treba da stoji na osunčanom i otvorenom prostoru. Kako bi proces merenja meteoroloških parametara bio usklađen, sve zvanične meteorološke stanice u zemlji i inostranstvu treba da ispunjavaju ove uslove.
