Ogromni lednik je ispustio 61 milion olimpijskih bazena slatke vode u okean: Koje su poslednice po ekosistem?

Džinovski lednik koji se odvojio od Antarktika 2017. otpustio je otapanjem oko 61 milion olimpijskih bazena slatke vode u okean, posle čega se nametnulo pitanja o uticaju na morski ekosistem.

Sa 5719 kvadratnih kilometara - kada se formirao - bio je najveći lednik na Zemlji i šesti po veličini do sada zabeležen, kaže British Antarctic Survey.

Plutao je dve godine

Dve je godine div od milijardu tona, poznat kao A-68a, plutao u hladnim vodama Vedelovog mora pre nego što je otputovao na sever i zapretio britanskom ostrvu Južna Džordžija, nekih 4000 kilometara od početne tačke.

Lednik, nazvan A-68a nakon što se komadić odlomio, opasno se približio ostrvu krajem 2020, izazivajući strah da će se zaglaviti na morskom dnu, blokirati okeanske struje i ometati prolaz hiljadama pingvina i tuljana.

No, nova studija je otkrila da se lednik, iako je nakratko dotakao morsko dno, brzo topio u toplijoj regiji oko Južne Džordžije i izgubio je značajnu količinu svoje mase do trenutka kada je stigao do plićih voda.

Naučnici koji su pratili njegovo putovanje putem satelita izračunali su da je A-68 od kraja 2020. do otapanja 2021. ispustio ukupno 152 milijarde tona slatke vode bogate hranjivim supstanci u more.

"To je ogromna količina otopljene vode"

To odgovara 20 puta većoj količini vode od one u škotskom Loh Nesu, odnosno 61 milion olimpijskih bazena, navodi BAS u saopštenju za javnost, dodajući da je to "poremećaj koji bi mogao imati dubok uticaj na morski ekosistem ostrva".

"To je ogromna količina otopljene vode", rekla je An Brakman-Folgman, naučnica u Centru za polarna posmatranja i modeliranje (CPOM), koja je vodila istraživanje objavljeno u časopisu Remote Sensing of Environment.

"Sledeća stvar koju želimo da utvrdimo jeste da li je to imalo pozitivan ili negativan uticaj na ekosistem" oko Južne Džordžije, rekla je.