Možda najveća pretnja ljudskom zdravlju u Evropi: Nevidljivi ubica i dalje godišnje prerano odnosi 307.000 života

Broj prvremenih smrti uzrokovanih zagađenim vazduhom u Evropi je pao za 10 posto godišnje, ali nevidljivi ubica i dalje godišnje prerano odnosi 307.000 ljudskih života.

Kad bi se članice EU-a pridržavale najnovijih smernica Svetske zdravstvene organizacije (WHO) o kvalitetu vazduha, broj smrtnih slučajeva od posledica zagađenja evidentiranih u 2019. bi mogao da se prepolovi, stoji u izveštaju EEA.

U 2018. je broj smrtnih slučajeva povezanih s PM česticama, onim manjim od 2,5 mikrometara ili PM2,5, procenjen na 346.000.

Očigledno smanjenje broja smrtnih slučajeva u 2019. godini delom se pripisuje povoljnim vremenskim prilikama, ali pre svega progresivnom poboljšanju kvaliteta vazduha na čitavom kontinentu, podaci su Centra za praćenje zagađenja vazduha Evropske unije.

Početkom 1990-ih, sitne čestice, koje uspevaju da prodru duboko u pluća, uticale su na gotovo milion prevremenih smrti u 27 zemalja članica EU-a, kaže se u izveštaju.

Ta je brojka do 2005. i više nego prepolovljena - na 450.000 preranih smrti.

Tokom 2019. te čestice su prouzrokovale 53.800 prevremenih smrti u Nemačkoj, 49.900 u Italiji, 29.800 u Francuskoj i 23.300 u Španiji. U Poljskoj je umrlo 39.300 ljudi, što je najveći broj po glavi stanovnika.

EEA je uočila i prevremene smrtne ishode povezane sa preostala dva glavna zagađivača, s udisanjem ugljen-dioksida, uglavnom od izduvnih gasova automobila, kamiona i od termoelektrana, ali ističe da je i ta brojka pala za 40.000 ili za četvrtinu između 2018. i 2019. godine.

I broj smrtnih slučajeva povezanih sa ozonom u 2019. je pao za 13 posto, što je u brojkama 16.800 umrlih.

Agencija ističe da je zagađenje vazduha, koje je direktna posledica globalnog zagađenja životne sredine, i dalje najveća pretnja ljudskom zdravlju u Evropi.

Srčane bolesti i moždani udari uzrokuju većinu prevremenih smrti za koje se okrivljuje zagađenost zraka, a slijede plućne bolesti i rak.

Kada su u pitanju deca, zagađenje može štetno da utiče na razvoj pluća, uzrokuje respiratorne infekcije i pogoršava astmu.

Bez obzira na to što se situacija popravlja, EEA je u septembru upozorila da je većina zemalja EU-a još uvek u kategoriji višoj od preporučenih granica zagađenja, bilo da se radi o evropskim smernicama ili o ambicioznijim ciljevima Svetske zdravstvene organizacije.

Prema podacima ovog UN-ovog zdravstvenog tela zagađenje vazduha u svetu godišnje uzrokuje sedam miliona prevremenih smrti, što je u istom rangu kao pušenje i loša ishrana.

U septembru je alarmantna statistika podstakla Svetsku zdravstvenu organizaciju da pooštri dotadašnje preporučene granice za velike zagađivače vazduha prvi put od 2005. godine.

"Ulaganje u čišći način grejanja domova, u prevoz, poljoprivredu i industriju poboljšava zdravlje, produktivnost i kvalitet života svih Evropljana, a posebno onih najugroženijih", rekao je direktor EEA Hans Brejninks.

EU želi da smanji broj prevremenih smrti uzrokovanih zagađenjem vazduha PM česticama za najmanje 55 posto u 2030. godini u odnosu na 2005.

Agencija procenjuje da će, nastavi li stopa zagađenja vazduha da pada sadašnjim tempom, cilj biti postignut do 2032. godine. No u izveštaju EEA se dodaje da bi zbog globalnog starenja stanovništva i sve više ljudi koji žive u velikim zagađenim gradovima taj cilj mogao biti otežan.

"Starija populacija osetljivija je na zagađenost vazduha, a viša stopa urbanizacije obično znači da je i više ljudi izloženo koncentracijama PM2,5, kojih ima mnogo više u gradovima", napominje se u izveštaju.