Najveća erupcija u istoriji po kojoj je poznat vulkan Tambora

Godina 1815. bila je godina bez leta, usled klimatskih anomalija izazvanih erupcijom vulkana Tambore.

Izvor: Foto: Shutterstock

Kada je 5. aprila 1815. godine kruzer, koji se u tom trenutku nalazio u Makasarskom prolazu Indonezije, prijavio topovsku vatru na moru, vlasti su tragale za piratima. Međutim, ta vatra je bila samo uvertita za najveću erupciju u istoriji koja se desila 10. aprila 1815. godine. Vulkan Tambora izlučio je tada između 100 i 150 kubnih kilometara magme i započeo minijaturno ledeno doba.

Zvuk je odjeknuo Sumatrom (skoro pa 2000km u krugu), a pepeo od erupcije pronađena je oko 1300km severozapadno. Dva dana je vladao mrak, pokrivajući regiju veličine približno kao što je kontinentalni deo SAD-a. Više od 12 000 lokalnih stanovnika i njihovog komšiluka izgubilo je živote neposerdno po erupciji. Prema skorašnjim procenama, više od 60 000 ljudi je izgubilo živote kada se lava razlila po okolnim selima i domaćinstvima.

Prisustvo pepela u atmosferi izazvalo je drastičan pad temperature, što na dalje uzrokuje glad i povećava broj smrtnih slučajeva na više od 100 000. Evropa je tada bila posebno pogođena, a 1816. godina je poznata kao godina bez leta.

Čudovište rođeno iz pepela i vatre

Grupa evropskih turista je 1816. godine pokušavala da uživa u sunčanom letnjem odmoru i Švajcarskim Alpima ali nije u tome uspela. Jedan od njih zapisao je "Jutro je došlo i otišlo - i opet došlo, i nije donelo dan". Ovo je vešto opisao Lord Bajron. Njegovo društvo na putovanju bili su pesnik Persi Biš Šeli i njegova verenica, Meri Volstonkraft.

U turobnim danima odmora, turiste su zabavljale priče o duhovima uz logorsku vatru. Bajronovog Drakulu zasenio je Bram Stoker, ali priča Meri, kasnije poznatije kao Meri Šeli,  iskazala je patnju tog doba u romanu koji izokreće prirodu čovečanstva u užasnu i trajnu priču svih vremena, kroz svoje romane o "Frankenštajnu" ili "Modernom Prometeju".