Novo istraživanje je ukazalo na značaj leda u lancu ishrane polarnih predatora.
Medvedi i led
Godinama je naučnik Braun istraživao polarne ekosisteme, počevši sa dna. Dok je ispitivao morske zvezde i ježeve sa dna mora, otkrio je da sadrže hemikaliju koja se takođe nalazi u algama na ledu, što je ukazivalo na to da su alge sa površine dospevale do dna, gde su postajale hrana za ove životinje.
Braun i njegov tim su potom istu hemikaliju, koju su nazvali IP25 tražili kao marker koji bi potvrdio prisustvo algi sa leda u polarnim medvedima. Da bi ovo postigli sarađivali su sa zvaničnicima iz vlade sa teritorije Kanade - Nunavut i sa Inuitskim narodom - koji je obezbeđivao uzorke jetre od ulova medveda, koji ovom narodu predstavlja ishranu zarad opstanka.
Rezultati su pokazali da ugljenik koji potiče iz morskog leda dominira u hrani predatora.
Sa Univerziteta u Alberti podršku istraživanju dao je naučnik Derošer, naglašavajući da na prostoru Arktika postoji oko 19 populacija medveda, pa bi sledeći logičan korak bio ispitati još njih.
Dom je tamo gde je sneg - Zimske radosti: Snežna čarolija na životinjski način (FOTO)
„Iako su ekosistemi veoma složeni, ako oduzmete jednu komponentu, to više neće biti isti sistem tokom vremena”, dodao je Derošer i uporedio morski led sa zemljištem u šumskom ekosistemu, naglašavajući esencijalnost njegovog postojanja.
Kao što je poznato, led je prirodno stanište polarnih medveda. „Ali šta ako mi čak i ne vidimo širu sliku? Šta ako je morski led mnogo važniji od značaja koji mu mi pridajemo? Manje leda bi značilo manji prostor ne samo za život polarnih medveda, već i algi koje su važan deo njihovog lanca ishrane”.
„Možda je potrebno da ponovo analiziramo naše procene o tome koliko su ugroženi polarni medvedi zapravo. Iako je još uvek rano da se donosi bilo kakav zaključak, jasno je da za život polarnih medveda led ima višestruki značaj”, dodao je Braun.
