Dunav protiče kroz deset država, a njegovom toku doprinose vode iz dvadesetak zemalja. Nekada je delio carstva i regije, a danas je reka koja povezuje narode. Donosimo vam nekoliko interesantnih činjenica o ovoj veličanstvenoj reci.
1. Dunav je druga najduža reka u Evropi
Najduža reka u Evropi je Volga - neverovatni vodeni prostor koji obuhvata površinu od 3.692 kilometara u zapadnoj Rusiji. Druga najduža reka je Dunav, 2.860 kilometara, i teče od Nemačke do Ukrajine.
2. Dunav teče od Nemačke do Crnog mora
Neverovatna dužina i tok od istoka ka zapadu, učinili su ovu reku središtem različitih istorijskih događaja. Dunav izvire u regiji Crna šuma u Nemačkoj i uliva se u Crno more.
3. Na obalama Dunava leže četiri glavna grada
Na obalama Dunava nalaze se i četiri glavna grada: Beč, Beograd, Budimpešta i Bratislava.
4. Predstavlja jedan od najbitnijih plovnih puteva u Evropi
Preko Bavarskog kanala, Dunav povezuje Atlantski okean sa Crnim morem. Zahvaljujući svojoj širini, Dunavom mogu da plove i veliki brodovi.
5. Najveća dubina Dunava iznoai 90 metara
Kod „Gvozdene kapije“, Dunav preseca put između Karpatsko-balkanskog venca mestu na kojem su mnogi Rumuni za vreme vladavine Čaušeskua rizikovali život pokušavajući da preplivaju reku tamo gde je najuža, ali i najdublja (širina oko 150 m, dubina 90 m) u Kazanu, koji je ujedno i najatraktivniji deo Đerdapske klisure.
6. Na dnu Dunava nalaze se brojni moćni ratni brodovi
Godine 1944, predvidevši da je poraz neizbežan, stotine nemačkih brodova plovilo je Dunavom kako bi izbegli da budu zarobljeni od strane Sovjetskog saveza. Danas, ratni brodovi se mogu videti sa obala Dunava u leto, kada opadne nivo vode u koritu.
Coca-Cola i olimpijske igre - prijateljstvo sklopljeno u Amsterdamu 1928.
7. Dunav je reka sa najviše imena
Zbog svoje “multinacionalne” i “multiistorijske” pripadnosti, Dunav je reka koju mnogi narodi drugačije nazivaju. Tračani su ga nazivali Istros, a Skiti Mataos. Veli stari Rimljani su mu dali imena Danister i Danubius, a Grci Dunavius. U Nmeačkoj i Austriji još uvek je poznat kao Donau, a Francuzi ga zovu Le Danibe. Kroz Budimpeštu protiče pod imenom Duna, a u Rumuniji je poznat kao Dunarea. Turci ga nazivaju Tuna, Rusi i Slovaci Dunaj, a mi i Bugari ga nazivamo Dunav.
Ipak, jedna od najlepših reka na svetu, koja kroz našu zemlju protiče na 588 kilometara dugom putu, ima veliki problem sa zagađenošću.
Uznemirujući podaci pokazuju da oko 45 tona plastike i plastičnog otpada završi u okeanima, uništavajući tamošnji živi svet. Ilustracije radi, to je kao da na SVAKA tri minuta bacite u okean 30 automobila srednje veličine, a izuzetak nisu ni reke.
Kompanija Coca-Cola zajedno sa partnerskim punionicama (skoro 250 u više od 200 država) ima hrabar i ambiciozan cilj da do 2030. godine uvede reciklažu limenki i boca svih svojih napitaka.
Priča iza Coca-Cola napitka i crvene boje
Kako bi pomogli povećanju stope reciklaže kroz kampanju “Svet bez otpada”, kompanija Coca Cola na globalnom nivou planira da radi na 100 odsto recikliranom materijalu, kao i da pomogne prikupljanju boca i limenki za sve koje prodaju.
U proseku, Coca Cola plastične boce su izrađene od polietilen tereftalat (PET) plastike – 25 odsto reciklirane i 75 odsto potpuno nove PET plastike, dok su Coca Cola staklene boce napravljene 47% od recikliranog stakla i 53% od novog stakla.
