Mark Tisen, fotograf National Geogrpahic-a i sertifikovani vatrogasac za šumske požare, pokušao je da objasni zašto se požari u ovolikoj meri šire našom planetom i koje su šanse da ih možemo sprečiti.
Jul u Atini. Mnogi bi rekli da je ovo najvreliji i najlepši mesec ove evropske prestonice. Aerodrom “Elefterios Venizelos” je krcat. Turisti iz svih delova sveta došli su u Grčku kako bi tu proveli svoj godišnji odmor. Sve je naizgled u najboljem redu. A onda se pojavio "on". U Grčkoj, požar dolazi brzo, širi se još brže i “guta” naselja toliko brzo da ljudi i ne shvate da su opkoljeni plamenom. U tim trenucima neki trče prema moru i skaču u vodu dok se drugi sklanjaju u zgrade i automobile. Požari koji su zahvatili Atinu i okolne gradove do sada su uzeli 91 život i time postali najsmortonosniji u Evropi od 1900. godine.
Situacija nije mnogo drugačija ni u ostalim delovima Evrope. Više od 250 kvadratnih kilometara šuma na severu Švedske je izgorelo kao posledica 80 požara, dok se Finska i Letonija trenutno bore protiv požara. Na drugom delu planete, u okolini mesta Reding u Severnoj Kalifroniji, desili su se šumski požari koji su sagoreli 90.000 ari i uništili 500 objekata.
Mark Tisen, fotograf “National Geogrpahic-a” i sertifikovani vatrogasac za šumske požare, pokušao je da objasni zašto se požari u ovolikoj meri šire našom planetom i koje su šanse da ih možemo sprečiti.
Pogledajte i 5 najgorih prirodnih katastrofa u istoriji
Kako se požar širi?
Vatra je kao živi organizam. Ona širi svoj žar isto kao što biljka širi svoje seme. Vatra izaziva nagli rast vrelog vazduha i dima koji vuku hladniji vazduh ka zemlji. To stvara vetar koji dalje širi vatru. Time je započet začaran krug koji se teško zaustavlja. Vetar dalje pomaže širenje vatre kroz šume i naselja i “baca” plamen na sve što mu je na putu.
Pogledajte i Dan posle: Stravične posledice požara u Grčkoj (FOTO)
Kako se požar širi po naseljima?
Plamičak veličine gumice za brisanje koji se nađe u na simsu drvenog prozora može zapaliti celu kuću. Kuće retko kada stradaju od požara koji počnu kao veliki i lako uočljivi. One najčešću budu “žrtve” manjih varnica koje pomoću vetra dolaze iz dvorišta drugih kuća.
Šta činiti kada je požar u okolini, a opet ne tako blizu?
Najopasnije je vršiti evakucaiju u poslednjem trenutku. Tokom februara 2009-te u Australiji, 180 ljudi je izubilo život zbog 400 požara koji su se desili u jednom danu. Mnogi su umrli zbog toga što nisu reagovali brzo na upozorenja. Požar koji se proširio na puteve smanjio je vidljivost i sprečio ljude da ga izbegnu. Saboraćajne nesreće su zbog toga, između ostalog, bile jedan od glavnih razloga ovolikog broja smrtnih slučajeva.
Pročitajte i Šta je Dan ekološkog duga i zašto dolazi sve ranije
Kako zaustaviti ove požare?
U većini slučajeva priroda je ta koja požare izaziva ali i gasi. Požari dolaze kao kombinacija vetra, temperature i niske vlažanosti vazduha. Sve dok se vremenski uslovi ne promene drastično, jedino što vatrogasci mogu da urade je da lokalizuju požar kako bi zaštitili ljude. Kada vetar prestane da duva, kada se temperatura smanji a vlažnost vazduha poraste, požari se prirodno gase sami od sebe.
