Ukoliko se ispuštanje ugljen-dioksida u atmosferu nastavi sadašnjim tempom, do 2100. godine broj udara gromova mogao bi da se poveća do 50 odsto.
Priča o formuli za oluju baca novu svetlost na munje i gromove. Dok su istraživali ponašanje oblaka, Dejvid Romps i njegove kolege sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju osmislili su nešto za šta tvrde da je do sada najpreciznija formula za predviđanje udara groma. Taj metod su dalje koristili za predviđanje povećanja broja udara − i sledstvenog uticaja na uvećanje broja požara − ukoliko planeta nastavi da se zagreva.
Pročitajte i 13 činjenica o grmljavini
Da bi oluja proizvela iznenadno električno pražnjenje, odnosno munju, moraju biti prisutni voda u tečnom obliku i led, uz vazdušne struje koje su dovoljno brze da ih drže na okupu.
Pogledajte i Kako izgleda usporeni snimak munje? (VIDEO)
Romps smatra da je, kada sve te faktore stavimo u jednačinu, moguće izračunati koliko često će udarati grom. On je pomnožio izmerenu količinu padavina sa konvekcijom dostupne potencijalne energije, odnosno brzinom podizanja olujnog oblaka. Njegovi proračuni, zasnovani na podacima iz 2011. godine, poklopili su se sa 77 odsto tačnosti u odnosu na broj zabeleženih udara groma.
Apokaliptično" nevreme u Parizu: Munja pogodila vrh Ajfelovog tornja (VIDEO)
Konvencionalni model je imao preciznost od samo 39 odsto. Što je vazduh topliji, to može da sadrži više vodene pare koja izaziva oluju.
