Najveća zemlja na svetu je među pet vodećih država u primeni konzervacijske poljoprivrede, koja je ekološki prihvatljiva, ali i unosna.
Rusija je značajan izvoznik žitarica, uključujuci tu i pšenicu. Ova zemlja se sada više usredsređuje na uzgoj hrane za sopstvene potrebe i povećanje državnih fondova za razvoj poljoprivrednih tehnologija koje uvećavaju prinose. Ova nastojanja moraju da uzmu u obzir i najavljene temperaturne promene. Sve topliji klimatski uslovi i sve veća količina padavina verovatno će tokom nastupajućih godina uticati na širenje obradivih površina. Međutim, ekonomski modeli predviđaju da bi za pet godina, uglavnom usled poplava, suše, kao i talasa vrućine i hladnoće, proizvodnja pšenice mogla da opadne i do 15 odsto.
Pogledajte i Mala zemlja koja hrani ceo svet: Kako je Holandija postala poljoprivredni gigant
ZANIMLJIVOST
Pšenica se u svetu uzgaja na više od 218 miliona hektara, više od bilo koje druge biljke.
Da bi suzbila negativne posledice klimatskih promena, Rusija razmatra sisteme konzervacijske obrade zemljišta. Jeftina, niskotehnološka rešenja, poput obrađivanja zemlje bez oranja, mogla bi da utiču na smanjivanje erozije u stepskim područjima ove države. Na primer, u sušnoj sibirskoj Kulundskoj stepi zemljište je u lošem stanju; oko 50 odsto njenih obradivih površina već je degradirano. Početna eksperimentalna testiranja, izvršena u ovom području tehnikom obrade zemljišta bez oranja, deluju obećavajuće jer su prinosi povećani i do 25 odsto.
