Zbog velikog prilova u ribarstvima širom sveta ugrožene su "najpopularnije“ morske vrste...
Delfini i kitovi su fascinantne životinje koje neprestano pobuđuju maštu ljudi, čemu svedoči sve veći broj turista koji dolaze na more s ciljem posmatranja ovih veličanstvenih stvorenja. Oni su među najinteligentnijim životinjama na našoj planeti i imaju ključnu ulogu u održavanju zdravlja morskih ekosistema, a time i ljudskog zdravlja. Uprkos tome, zbog velikog prilova u ribarstvima širom sveta, na svaka dva minuta strada delfin ili kit.
Povodom Međunarodnog dana biološke raznolikosti, WWF je objavio saopštenje izrađeno u saradnji s Konvencijom o migracijskim vrstama, koje otkriva velike izazove s kojima se bore naučnici i stručnjaci kako bi smanjili prilov i osigurali opstanak delfina i kitova. U saopštenju se ističe potreba za povećanjem pritiska javnosti na donosioce odluka i ribarsku industriju, da zaštite delfine i kitove za naraštaje koji dolaze.
Delfini i kitovi imaju snažan uticaj na eksisteme u kojima žive, pa bi značajnije smanjenje njihove brojnosti moglo da ima katastrofalne učinke na te ekosisteme. Kitovi su vrsni predatori, pa su ekološki značajni jer čuvaju i prenose hranjive materije (posebno ugljenik i azot), kao i energiju unutar i između ekosistema. Svake godine više od 300.000 delfina i kitova zapetlja se i utopi u ribolovnim alatima kao što su mreže. Samo u Peruu zbog zapetljavanja u ribarsku opremu i mreže godišnje strada između 15.000 i 20.000 delfina i kitova.
Napuštanje neodrživih ribolovnih praksa, kao i usvajanje novih delotvornijih mera i tehnoloških rešenja jedina je garancija smanjenja prilova. Prema izveštaju, najnaprednija rešenja uključuju razvoj alternativne opreme za postojeće metode ribolova kao što su mreže stajaćice, kao i učinkovito upravljanje morskim zaštićenim područjima što uključuje prostorna i vremenska ograničenja ribolovnih aktivnosti.
"Ovaj izveštaj potvrđuje da već postoji nekoliko metoda i tehnologija s potencijalom za značajno smanjenje prilova kitova i delfina čiji je značaj za biološku raznolikost nemerljiv. Nadamo se da će izveštaj ukazati na ovo goruće pitanje i podstaći državne čelnike i relevantne osobe koje upravljaju ribarstvima širomm sveta da što pre usvoje nove metode i tehnologije. Nemamo vremena za gubljenje“, kaže Patrik Krstinić, stručni saradnik za zaštitu mora u WWF Adrija.
Postoje i pozitivni primeri, poput SAD-a koje su odlučno krenule u sprečavanje prilova delfina i kitova. Novi američki Zakon o zaštiti morskih sisavaca (MMPA) obvezuje svaku državu koja izvozi ribu u SAD da svoje propise o zaštiti morskih sisavaca uskladi s onima u SAD-u, posebno mere redukcije prilova. Budući da je SAD jedno od najvećih svetskih tržišta za uvoz ribe, novo pravilo moglo bi pozitivno da utiče na standarde ribolova u glavnim izvoznim zemljama, uključujući Kanadu, Čile, Kinu, Japan i Meksiko.
Iako se na prvi pogled čini da su "obični" građani nemoćni po pitanju smanjenja prilova, to nije tako. Naime, odabirom održivih proizvoda iz ribarstva doprinosi se oporavku mnogih ribljih stokova i zaštiti morskih sisavaca poput delfina i kitova. WWF već četvrtu godinu sprovodi projekat pod nazivom Fish Forward, čiji je cilj upravo edukacija kupaca kako birati održive proizvode iz ribarstva, uz jednostavan online vodič.
