Pogledajte neverovatnu priču o čoveku koji je sopstvenim rukama od pustinje napravio šumu.
Uništavanje šuma je jedan od većih problema sa kojima se Indija svakodnevno susreće. Posledice su katastrofalne - erozija tla, neplodna zemlja, smanjena poljoprivredna proizvodnja i opustošen biljni i životinjski svet.
Međutim, jedan šesnaestogodišnjak je davne 1979. godine odlučio da tome stane na put. Džadav “Molai” Pajeng je pre skoro 40 godina započeo svoj projekat sadnje drveća, a do danas je zasadio oko 5, 5 kilometara kvadratnih, odnosno 550 hektara šume.
Pogledajte i Spomenik prirode u srcu Beograda: Prošetajte kroz Bajfordovu šumu (VIDEO)
Svetski dan šuma obeležava se pod sloganom "Šume i održivi gradovi", kako bi se ukazalo na značaj šume i za zdrav život u gradovima. Međunarodni dan šuma ustanovljen je 1971. godine na 23. zasedanju Generalne skupštine Evropske konfederacije za poljoprivredu. Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je 2012. godine donela odluku da će se obeležavanje Međunarodnog dana šuma organizovati 21. marta svake godine, na dan prolećne ravnodnevice na severnoj Zemljinoj hemisferi, odnosno jesenje ravnodnevice na južnoj.
Pajeng je na adi Madžuli odrastao, a svojim očima je gledao kako se zbog nekontrolisanog sečenja drveća oaza prepuna života pretvorila u beživotnu pustoš. Džadav je ponovo svako seme posadio sopstvenim
Na sreću, trud se isplatio.
Pogledajte i 10 najlepših šuma na svetu
Sa povratkom vegetacije vratile su se i životinje. Sada na adi Madžuli živi krdo od 115 slonova. Pored njih, u šumu su se vratili i tigrovi, nosorozi i jeleni.
Rečno ostrvo Madžuli sada je ponovo tropski raj, a Pajeng je najodgovorniji za ovaj procvat.
