Više od 11 milijarda komada plastike pronađeno je u trećini koralnih grebena proučavanih na području azijsko-pacifičkog područja. Procenjuje se da će taj broj porasti na više od 15 milijardi do 2025. godine.
Prema istraživanju, plastika dvadesetak puta povećava rizik pojave bolesti na koralnim grebenima.
Plastične kese, flaše i kese od pirinča su među pronađenim predmetima.
"Mogu reći da je plastika jedna od najvećih pretnji u okeanima u ovom trenutku, osim klimatskih promena", izjavio je Jolea Lamb sa univerziteta Kornel u Itaki.
"Tužno je koliko je komada plastike na koralnim grebenima... ako možemo da počnemo da utičemo na te velike zagađivače plastikom, onda se možemo nadati da ćemo početi da smanjujemo količinu koja završava na tim grebenima".
Od koralnih grebena zavisi 275 miliona ljudi
Više od 275 miliona ljudi na svetu zavisi od koralnih grebena kao izvora hrane, turističkom prihodu, a za njih imaju i kulturni značaj i štite obalna područja.
Veruje se da plastika omogućava bolesti koje napadaju morske beskičmenjake koji omogućavaju bujanje koralnih grebena.
Velika je verovatnoća da se grane korala zapetljaju u plastiku.
Pogledajte i More plastike: Uznemirujuće fotografije pokazuju kako ljudi zagađuju planetu (VIDEO)
To su važna staništa riba i za ribarenje, kažu naučnici.
"Mnogo puta naiđemo na velike kese od pirinča ili plastične folije", rekao je dr Lamb koji je vodio istraživanje.
Prema njegovim rečima, osam puta je veća verovatnoća da se oko tih korala s mnogo grana omota plastika.
ZAGAĐENE VODE SRBIJE: Snimak koji pokazuje kako uništavamo naše reke
Najviše plastike blizu Indonezije
U istraživanju objavljenom u časopisu Science međunarodni istraživači su proučili više od 150 grebena iz četiri zemlje na azijsko-pacifičkom području od 2011. do 2014. Plastika je otkrivena u trećini proučenih grebena.
Grebeni blizu Indonezije imali su najviše plastike, dok su australijski grebeni pokazivali najmanju koncentraciju. Tajland i Mjanmar su bili u sredini.
Pogledajte i Džinovska rupa u Velikom koralnom grebenu krije iznenađenje (FOTO, VIDEO)
Ranija istraživanja otkrila su da plastični otpad može predstavljati stres za korale sprečavanjem prodiranja svetla i kiseonika, pa se patogeni organizmi mogu zadržavati.
Na osnovu procena o plastičnom otpadu koji završava u okeanima, naučnici sugerišu da se broj komada plastičnog otpada koji završava na koralima u azijsko-pacifičkom regionu može povećati s 11,1 milijarde na 15,7 milijardi komada do 2025.
Svake godine, prema procenama, u okeanima završava 4,8 do 12,7 miliona tona plastike.
Izvor: Hina
