Više od četvrtine Zemljine površine postaće znatno suvlje čak i ako čovečanstvo uspe da ograniči globalno zagrevanje na dva Celzijuseva stepena, što je cilj dogovoren Pariskim klimatskim sporazumom.
Više od četvrtine Zemljine površine postaće znatno suvlje čak i ako čovečanstvo uspe da ograniči globalno zagrevanje na dva Celzijuseva stepena, što je cilj dogovoren Pariskim klimatskim sporazumom, upozorili su naučnici.
Ali ako se zagrevanje zadržalo na 1,5 stepeni, to bi moglo da ograniči sušenje za desetinu, čime bi se spasilo dve trećine Zemlje za koje se to predviđa pod granicom od dva stepena, stoji u istraživanju objavljenom u časopisu Nature Climate Change.
Zagrevanjem od 1,5 stepeni će delovi južne Evrope, južne Afrike, centralne Amerike, obale Australije i jugoistoka Azije – doma oko petine čovečanstva – "izbeći znatnu aridifikaciju" predviđenu pod dva stepene Celzijusa, istakao je Su-Džong Džeong sa univerziteta za nauku i tehnologiju u kineskom Šenzenu, jedan od autora studije.
Pogledajte i Ljudi su glavni krivci: Globalno zagrevanje snažnije nego ikad
"Postizanje granice od 1,5 stepeni bio bi važan čin smanjenja verovatnosti aridifikacije i povezanih posledica", rekao je Džeong.
On je sa grupom naučnika koristio projekcije sedam klimatskih modela kroz različite scenarije zagrevanja kako bi predvidio obrasce sušenja tla.
Aridifikacija je velika pretnja koja ubrzava degradaciju i desertifikaciju tla, kao i gubitak biljaka i drveća ključnih za apsorpciju ugljen-dioksida koji greje Zemlju.
Time se povećavaju rizici od suša i požara, i utiče se na kvalitet vode za piće i poljoprivredu.
Naučnici su došli do zaključka da će u slučaju zagrevanja od dva stepena, koje bi se moglo dogoditi između 2052. i 2070. godine, između 24 i 32 posto sveukupnog Zemljinog tla postati suvo.
Ali ako će ono iznositi 1,5 stepeni, taj bi se učinak mogao smanjiti na 8 ili 10 odsto sveukupne površine.
