Svetski fond za prirodu 2006. godine proglasio je Ujedinjene Arapske Emirate zemljom s najvećim ekološkim otiskom po glavi stanovnika. Ali u međuvremenu se dogodilo i nešto drugo: Dubai je počeo da se menja.
Ukoliko želite da uronite u odlučnost Dubaija – te bujajuće hrpe betona, stakla i čelika, koja je u poslednje tri decenije nikla na usijanom arapskom pesku – za početak možete da skijate. Posmatrana spolja, snežna padina u trgovinskom centru Mall of the Emirates liči na srebrni svemirski brod uspravljen u prizemlju. Uđete li, možete razgledati izloge Prade, Diora i Aleksandera Mekvina pre nego što prođete kroz staklena vrata skijališta Ski Dubai. Kada prođete pored murala koji prikazuje Alpe, navučete skijašku jaknu i rukavice, možete uživati u čudu koje omogućavaju klima-uređaji.
Na majici koju sam kupio kao suvenir nalaze se crtež termometra i tekst: „Došao sam sa + 50 na – 8. Iako se činilo da na skijalištu nije baš toliko hladno, leti temperatura u Dubaiju zaista može da dostigne blizu 50 °C. Vlaga je tada zagušljiva zbog blizine mora. Kiše su ovde, međutim, retke – manje od 100 milimetara godišnje. Nema stalnih rečnih tokova. Tla pogodnog za održivi uzgoj useva praktično nema.
Pogledajte i Panoramsko razgledanje noću: fotografije svetskih metropola kakve još niste videli
Kakva to ljudska naseobina ima smisla na ta-kvom mestu? Dubai je vekovima bio ribarsko selo i trgovačka luka, mala i siromašna. A onda su ga nafta i neobuzdani procvat nekretnina pretvorili u grad prepun arhitektonskih čudesa, s trećim najprometnijim aerodromom na svetu. „S gledišta održivosti, verovatno ga ne biste sagradili ovde”, kaže Janus Rustok, ugledni arhitekta koji se doselio ovamo iz Kopenhagena.
Pa ipak, učiniti grad održivim upravo je ono što Vlada Emirata Dubai sada najavljuje.
Održiv? Dubai? Kad kamile polete, rekli biste. Godine procvata učinile su Dubai primerom preterivanja do kog dolazi kad imate jeftinu energiju i nije vas briga za okolinu. Skijanje u zatvorenom prostoru samo je simbol toga: daleko više fosilnih goriva Dubai troši na klimatizaciju svojih staklenih nebodera. Da bi u svim tim zgradama iz slavine curila voda, svakog dana se prerađuje količina morske vode dovoljna da napuni stotine olimpijskih bazena. A da bi se načinilo još više plaža s još više luksuznih hotela i vila, na koralnim grebenima sagrađena su ogromna veštačka ostrva.
Svetski fond za prirodu (WWF) 2006. godine proglasio je Ujedinjene Arapske Emirate zemljom s najvećim ekološkim otiskom po glavi stanovnika, uglavnom zbog emisija ugljeničkih gasova. To se prvenstveno odnosilo na Dubai, kao na najuočljivijeg potrošača među sedam emirata. Deset godina kasnije stanovništvo grada udvostručilo se i sad ima više od 2,8 miliona stanovnika. Ali u međuvremenu se dogodilo i nešto drugo: Dubai je počeo da se menja.
Pogledajte i Tehnološki divovi: 10 gradova sa najviše nebodera na svetu
Duž Ulice šeika Zaida danas saobraća bleštava podzemna železnica bez vozača, koja prevozi otprilike isto onoliko ljudi koliko ih se vozi tom zakrče-nom gradskom žilom kucavicom s 12 traka. Često je i brža. Novo stambeno naselje zvano Održivi grad reciklira vodu i otpad te proizvodi više energije nego što je troši. Izvan grada, u pustinji, Dubai gradi divovsku solarnu elektranu koja će uskoro proizvoditi možda najjeftiniju i najčistiju električnu energiju na svetu. „Uprava je uočila da rast i privreda nisu održivi bez smanjivanja emisija”, kaže Tanzid Alam, direktor odeljenja za klimu i energiju u Emiratskom društvu za zaštitu prirode, koje je lokalni partner Svetskog fonda za prirodu (WWF).
U Dubaiju „uprava” je Njegova ekscelencija šeik Muhamed ibn Rašid el Maktum, 68-godišnji nasledni emir, zvani još i Vladar. Šeik Muhamed je na vlast došao 2006. godine. Odlučio je da grad do 2050. godine mora da dobija 75 odsto energije iz čistih izvora. Želi da gradski ugljenički otisak bude najmanji na svetu. Mnogi koje sam upoznao tokom nedavne posete, među njima i Rustoka i Alama, veruju da je to zaista moguće. A uspe li to ovde, kažu, može da uspe i bilo gde drugde.
