Bakterije i virusi, koji su hiljadama godina bili zarobljeni ispod leda i permafrosta, sada se usled klimatskih promena i globalnog zagrevanja bude i oživljavaju. Da li mogu da ugroze naše živote?
Klimatske promene tope led i permafrost koji je bio zaleđen hiljadama godinama, a topljenjem se otpuštaju drevni virusi i bakterije koje se vraćaju u život nakon dugog zimskog sna.
Šta bi se dogodilo kada bi se iznenada ljudi izložili smrtonosnim bakterijama i virusima koji su bili uspavani hiljadama godinama ili s kojima se nikada nismo sreli?
Otkrijte i 9 najsmrtonosnijih virusa na svetu
Antraks u Sibiru
Tako je na primer prošle godine u udaljenom delu sibirske tundre, poluostrvu Jamal, zabeleženo da je preminuo dvanaestogodišnji dečak i da je najmanje dvadesetak ljudi hospitalizovano nakon što su se zarazili antraksom.
Jedna od teorija jeste da je pre više od 75 godina uginuo irvas zaražen antraksom i da se potom zaledio i ostao zarobljen ispod slojeva zamrznutog zemljišta. U tom stanju je ostao sve do toplotnog talasa 2016. godine kada je usled otopljenja zarazio ljude i ubio više od 2.000 irvasa.
Naučnici strahuju da ovo nije usamljen slučaj, budući da je globalno zagrevanje uzelo sve više maha. U normalnim okolnostima svakog leta otopi se oko 50 centimetara leda, i ponovo zaledi, ali ova brojka se svake godine povećava, oslobađajući tako sve starije delove leda i onoga što je u njemu.
„Permafrost je najbolje moguće okruženje u kojem mogu da prežive mnogi mikroorganizmi, bakterije i virusi, i to hiljadama godina, a sve zbog niskih temperatura, mraka i nedostatka kiseonika“, rekao je Žan-Mišel Klaveri sa marsejskog univerziteta u Francuskoj.
