Drveće nas inspiriše, teši i podseća na to da život ide dalje.
Ceo tekst Mudrost drveća možete da pročitate u National Geographic Srbija, mart 2017. godine
Čekinjasti bor (Nacionalna šuma Injo, Kalifornija)
Ubeđen da godovi drveća mogu da otkriju klimatsku istoriju Zemlje, naučnik Edmund Šulman proveo je mnoga leta na zapadu Amerike tragajući za najstarijim živim primercima. Našao ih je u kvrgavim, malenim čekinjastim borovima (Pinus longaeva). Šulman je 1957. godine otkrio bor sa 4.789 godova i nazvao ga Metuzalem. (Drevno drvo i dalje stoji, ali njegova lokacija se čuva kao tajna.) Jedan drugi istraživač je 1964. godine vadio jezgro iz spektakularnog primerka u Nevadi da bi ustanovio njegovu starost, a onda se bušilica slomila. Kad su drvo posekli da bi ga proučili, otkrili su da je imalo 4.862 goda. Naučnici su tada shvatili da su nehotice posekli verovatno najstarije drvo na svetu.
Plodonosni Ginko (Tokio, Japan)
Foto: Dajana Kuk i Len Dženšel/National Geographic
Prema predanju, ovo drvo, koje stoji u u dvorištu hrama Zošigaja Kišimodžin u Tokiju, daje plodnost vernicima. Mada se boginja Kišimodžin smatra zaštitnicom dece, priča o njoj otkiva i jednu mračniju sliku. Ona je hranila svoje potomke – verovatno na hiljade njih – tako što je jela tuđu decu. Da bi je naučio pameti, Buda je jedno njeno dete sakrio u posudu za milostinju. Kada mu se očajna Kišimodžin obratila, on ju je prekorio zbog patnje koju je pričinila drugima. Primerno kažnjena, ona se zavetovala da će od tada štititi svu decu.
