Krater Batagajka može naučnicima da omogući da posmatraju više od 200.000 godina klimatskih promena u Sibiru.
Erodiranje i topljenje zemljišta izaziva fenomen koji se često zove pijano drveće, a u kojem drveće ne može da raste pravo, smanjujući time količinu senke koja zaklanja zemljište. Ovaj proces se dešava širom severa, od Aljaske do Evroazije.
Kako se slojevi dubokih sedimenata brzo tope, to može da izazove klizanje gornjeg sloja zemljišta nadole stvarajući masivne kratere koji mogu da oštete cevovode, trotoare, pa čak i da progutaju cele kuće.
Povećavanje termokarsta nije jedini rezultat klimatskih promena, ali takođe može biti uzrok povećanih temperatura u budućnosti.
Naučnici procenjuju da čak 50 procenta metana na Zemlji može biti skladišten u permafrostu na Arktiku i severnoj hemisferi.
„Rezervoari ugljeni na Arktiku koji se nalaze u permafrostu u Sibiru mogu potencijalno da vode ka masivnim oslobađanjima gasova ugljen-dioksida i metana u atmosferu koji izazivaju efekat staklene bašte“, kaže koautor studije Frančesko Muschitiello.
Krater Batagajka je možda najveći krater u Sibiru, ali nije jedini koji je nastao permafrostom. Postoji još nekoliko kratera širom zemlje koji su pronađeni u 2015. godini.
*Pratite nas na Instagramu >>>https://www.instagram.com/ngmsrbija/
*Pratite nas i na Twitteru >>>https://twitter.com/NGSrbija
