Kako eksploatacija rečnih nanosa utiče na ekosistem u Srbiji?

Otkrivamo koliko korišćenje rečnih nanosa u Srbiji ugrožava ekosistem, kao i kako je moguće izbeći posledice većih razmera.

Izvor: Foto: Paul prescott / Shutterstock

Sedimenti ili rečni nanos su sastavni deo hidrološkog sistema, a predstavljaju čvrst materijal koji se prenosi ili taloži u rekama. Kako rečni nanos izgleda zavisi od geološke građe podloge, zemljišta, vegetacije, klime  i čoveka, a način njihovog nastanka određuje da li se radi o suspendovanom ili vučenom nanosu. Za savremenu industriju je mnogo bitnija ova druga vrsta sedimenata koja se javlja u obliku šljunka i peska koji je veoma zastupljen u komercijalnoj upotrebi i to su količinski najviše eksploatisane sirovine u celom svetu, jer potražnja za ovim materijalom u svetu građevine neprestano raste.

Nažalost, iako je mnogim regulativama prepoznata važnost uspostavljanja balansa između eksploatacije i prirodnog obnavljanja, ekstrakcija sedimenata na godišnjem nivou dvostruko je veća nego što je ukupna količina sedimenata koje reke ponovo nanesu u toku jedne godine, što predstavlja ozbiljnu pretnju za rečni ekosistem i njegovu životnu sredinu u obliku povećavanja dubine reke koja direktno utiče na hidrauličke promene. Pored toga, na destabilizaciju korita utiče i ljudska ruka. Brane koje se grade pojačavaju  efekat, odnosno sprečavaju prirodni transport sedimenata. 

Ovakvo neadekvatno prirodno stanje može da utiče na izgrađene zaštitne hidrotehničke objekte (nasipi), ali i na ostale građevine, mostove i  puteve i povećavajući rizik od bujica i poplava, odosno spuštajući nivo podzemnih voda što predstavlja veliki problem za poljoprivredno vodosnabdevanje.

Kopanje peska i šljunka može imati i loš uticaj na kvalitet vode. Produbljivanjem korita drastično se menjaju ekološki uslovi i time se ugrožava ne samo fauna dna već i ostali živi svet čije prirodno stanište je reka, kao što je nemogućnost polaganja jaja. Ovo ugrožava i ostale organizme, ne samo akvatične, već i one čiji je život vezan za reku a žive na obalama ili obližnjim šumama kao što su sisari i price, na primer.

Prilikom eksploatacije i transporta stvara se velika buka i prekomerno prisustvo ljudi koje ugrožava živi svet  što dovodi do drastične promene i predela oko reka koji su od izuzetne važnosti za čoveka. 

Kakvo je stanje u Srbiji saznajte na sledećoj strani >>>