Upoređivanjem rezultata dobijenih merenjem kvaliteta vode rečnih tokova u Srbiji možemo da zaključimo da se njihovo stanje znatno pogoršalo od 1990-ih godina i da većina reka pokazuje tendenciju daljeg pogoršanja.
Prilikom istraživanja i proučavanja kvaliteta voda u Srbiji, formirale su se tri grupe u koje se prema svojim karakteristikama i srednjoj vrednosti smeštaju najveće reke prema stepenu zagađenosti.
Prva grupa
Prema tome, u prvoj grupi se nalaze reke Podrinja i Polimlja- Drina i Lim sa svojim pritokama. Ocena njihovog kvaliteta vode je bliža zahtevanoj II klasi nego III lošijoj. Vode sa ovih teritorija pogodne su za kupanje, vodene sportove i snabdevanje “osetljive industrije”.
Veliki bački kanal:Predstavljen projekat za čišćenje najzagađenijeg vodotoka u Evropi
Ove reke zbog svog reljefa imaju veliku moć samo prečićavanja, ali i dalje mogu biti havarijski zagađene puštanjem enormnih količina materija koje su opasne po život. Najveću pažnju kod ovih reka privlači letnji period kada je količina vode mala pa je prisustvo toksičnih materija najopasnije, zbog čega je izuzetno važno redovno i pravovremeno proveravanje svih hemijskih, bioloških i bakterioloških parametara i upozoravanje javnost, kako bi se preduzele odgovarajuće mere predostrožnosti.
Druga grupa
U drugu grupu spadaju reke lošijeg kvaliteta, odnosno one čije izmerene vrednosti pokazuju da su bliže III klasi nego drugoj sa tendencijom daljeg pogoršanja. Dunav, Sava i Kolubara su reke sa najprostranijim slivovima u Srbiji, ali su i od izuzetnog međunarodnog značaja, pa se događa da havarijska zagađenja potiču iz neke druge države koja se nalazi u njihovom slivu. Vode ovih reka pogodne su za navodnjavanje, mnoge grane industrije, termoenergetiku i rudarstvo.
Treća grupa
Treća grupa je skup srpskih rečnih tokova koje su u najlošijem stanju. Reke sa jako degradiranom vodom, privredno uskoro potpuno neupotrebljive, sem kao plovni put.
Strastveni čuvari retkosti: Specijalni rezervat prirode Zasavica
Među njima su: vojvođanske reke Tisa i Tamiš, Velika Morava, Zapadna Morava, Južna Morava Toplica, Ibar, Nišava i Timok. Posledica ovako katastrofalnog stanja je dugogodišnje zagađivanje, bez neke veće reakcije nadležnih za prečišćavanje i veliki broj rizičnih zagađivača. Ove reke nalaze se u IV klasi, a neretko su i van klase.
“U novijoj geografskoj podeli Srbije tendencija je da se posebno izdvajaju prirodne celine koje treba zaštititi radi očuvanja resursa od mogućih zagađivanja i degradacije, kao i onih celina koje su zbog izgrađenih industrijskih i drugih kapaciteta jako ugrožene. Taj složeni problem je danas veoma prisutan i aktuelan na prostoru Srbije, pa mu se stoga poklanja posebna pažnja. Vode u svim regionalizacijama prostora nalaze i zauzimaju najvažnije mesto, jer se od svih drugih prirodnih elemenata na Zemlji najviše koriste, ali se pri tome i najviše zagađuju. Rezultat toga su loše klase kvaliteta voda naših reka.”
Izvor: Naučni rad Miroslava Ocokoljića, Dragane Milijašević i Ane Milanović: Klasifikacija rečnih voda Srbije po stepenu njihove zagađenosti
Zapratite National Geographic Srbija na Instagramu >>>https://www.instagram.com/ngmsrbija/
