Usled nebrige o životnoj sredini, zagađenje vodenih sistema postaje problem svetskih razmera, koji nažalost nije zaobišao ni našu zemlju...
Bez vode život na Zemlji ne bi bio moguć. Ali, koliko umemo da cenimo važnost vode? Iako za sada imamo dovoljne količine vode za sve potrebe, evidentno je da eksploatacija vode u Srbiji konstantno raste proteklih decenija, a nažalost, raste i stepen zagađenja rečnih tokova i izvora.
Ukoliko se ne preduzmu mere i smanji zagađenje voda Srbije, da li ćemo ostati bez ovog jedinjenja, bez kojih ne možemo da zamislimo život?
U svetu, ali i u našoj zemlji, većina reka su postale kanali otpadnih voda, a ključni izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske, komunalne otpadne vode, teški metali, nafta, otpaci iz klanica i pepeo iz termoelektrana. Oko 50 procenata zagađenja ispuštenog u reke dolazi od industrijskih postrojenja, a samo 13 procenata komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja.
588 utisaka: Kratak film o predivnom toku Dunava kroz Srbiju
Neuređene deponije takođe imaju veliki udeo u zagađenju voda u našoj zemlji. Posledice nebrige zbog neodgovarajućeg odlaganja otpada sve se više osećaju, a brojni izvori su već zagađeni. Podzemne vode zagađuje i preterana upotreba veštačkog đubriva, a iz godine u godinu broj farmera koji koriste štetne pesticide i supstance otrovne za prirodu sve je veći.
Najzagađeniji tokovi Srbije
Tri najveće crne tačke zagađenja životnog prostora u Srbiji su Bor, Kolubara i Trepča.
Iz Kolubarskog basena, opasne materije svoj put ka centralnoj Srbiji započinju rekom Kolubarom. Trepča zagađuje Moravski sliv preko Gračanke i Sitnice, dok se iz reke Pek otrovni otpadi šire u istočnu Srbiju i Dunav.
U najzagađenije reke spadaju Stari plovni Begej, Toplica, Veliki Lug, Lugomir, Crni Timok i Borska reka, kao i kanal Vrbas - Bečej.
Izvor: Zelenazemlja/Ekogea
