Drvo koje se na španskom često naziva "pustinjskim bodežom" i privlači zaljubljenike u prirodu sve je ugroženije.
“Životinje koje žive na Arktiku dobijaju mnogo više pažnje od biljaka koje se nalaze u pustinjama kao što je Džošuino drvo, kojem takođe prete klimatske promene”, ističe Kameron Barous, ekolog Univerziteta u Kaliforniji.
Džošuinom drvetu ime je dala grupa mormona koju je njegov jedinstven oblikpodsetio na Isusa Navina - Jošuu - prilikom molitve ruku podignutih ka nebu.
Džošuino drvo, čvornovata ikona u jugozapadnom delu pustinje Mohavi, još uvek se bori s novim klimatskim uslovima. Istraživanja pokazuju da u Nacionalnom parku “Džošuino drvo” u Kaliforniji više ne niču mlade biljke na čak 30 posto ove teritorije.
Saznajte i:Klimatski paradoks: Globalno zagrevanje Evropi donosi niže temperature
Stoga je grupa mladih istraživača nedavno podnela peticiju da se Džošuino drvo proglasi ugroženom vrstom.
Potreba za oprezom
Jedna od mnogobronih studija koja se bavi klimatskim promenama predviđa da će uskoro broj između 15 i 37 posto svih životinja i biljaka na svetu biti toliko smanjen da će do 2050. godine njihovo izumiranje biti sigurno.
Zbog velike povezanosti biljaka i životinja u ekosistemu, u opasnosti nije samo Džošuino drvo, kako ističe Kiran Sakling, izvršni direktor Centra za biodivezitet u Arizoni.
Otkrijte i: Drvo života: Kako je 2,23 miliona vrsta povezano?
Pustinje i Arktik se mnogo brže menjaju usled klimatskih promena, zato što su to najektremniji ekosistemi u Severnoj Americi.
Barous, koji je upravo završio svoju dvadesetoogodišnju studiju posvećenu Džošuinom drvetu u nacionalnom parku nazvanom po njemu, ističe da će uz stalni porast temperature za tri stepena Celzijuzove skale, čitava vrsta Yucca brevifolia, kojoj pripada i Džosuino drvo, smanjiti za 90 posto do kraja ovog veka. Tako će opstati samo izlolovani "džepovi" rasuti po ovom nacionalnom parku.
Novo vreme, novi uslovi
Kao i ostali stanovnici pustinje, Džošuino drvo je razvilo neku vrstu adaptacije kako bi opstalo u pustinji. Pošto nema nimalo vode iz zemlje kojojm bi se moglo hraniti, ovaj sukulent nije razvio uvećano lišće iz kojeg bi crpeo vodu. Međutim, kada kiša padne u pustinju, radi se o obilnim padavinama. Zbog toga je Džošuino drvo razvilo bogatu mrežu korenja koja se širi pet do šest metara u zemlju i može da upije kišnicu kao industrijska pumpa. Uz ovakvu taktiku, ovo drvo može da opstane čak i kada bi kiša padala u pustinji na svake dve godine!
Pogledajte i:4 taktike za preživljavanje: Kako se polarni medvedi bore s klimatskim promenama?
Sadnice ove biljke, međutim, nemaju tako široku mrežu korena i zavise od redovne kiše. Sa učestalim i dugim sušama, nove sadnice ne mogu zameniti stare, tako da u nekim oblastima uopšte i nema mladih stabala.
Džošua drveto se suočava i s mnogim drugim pretnjana, kao što je, na primer, vrsta crveni brom, trava koja potiče s Mediterana, lako je zapaljiva i može izazvati velike požare.
Zapanjujuće:Šta smo to uradili Zemlji?
Kako bi se iskorenila ova trava i smanjio rizik za nastanak požara, ona se redovno tretira azotom, koji veoma loše utiče na Džošua drvo.
Istraživači i aktivisti se slažu u tome da trenutni klimatski procesi prete Džošua drveću, ali se još uvek ne mogu usaglasiti u tome kako da ga zaštite.
