Upotreba droge je sve češća, ali je zavisnost od nje, zapravo, retka. Oko trećine odraslih osoba će nekada u svom životu koristiti nelegalne droge, ali većina neće imati nikakvu dugoročnu štetu. Zašto?
Na to pitanje odgovara Pol Hejs, počasni profesor na Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu.
Povezane vesti
-
Životna sredina |
26. Jun 2020.
Najčešće zloupotrebljavane droge u Srbiji
Rizici od konzumiranja droga se dele na dva tipa: momentalni, u koji spada rizik od predoziranja i trovanja, i druga vrsta - dugoročni rizik koji se vezuje za obilato i dugo korišćenje, a koje šteti plućima (kada se koristi kanabis) ili bešici (kada se konzumira ketamin, na primer).
"Međutim, većina ljudi će proći neoštećeno kroz kratak period eksperimentisanja ili će naučiti da prilagodi korišćenje droga svom načinu života, podešavajući obrasce korišćenja sa svojim društvenim i domaćim okolnosima, kao što rade sa alkoholom", navodi Hejs.
"U stvarnosti, verovatnoća pojedinaca koji nisu već toliko slabi da podlegnu dugoročnoj zavisnosti je veoma mala. Zavisnost je, za razliku od korišćenja, uglavnom koncentrisana u našim najsiromašnijim zajednicama - a unutar tih zajednica pojedinci koji se najviše muče u životi imaju najveće šanse da podlegnu zavisnosti", kaže Hejs.
