Istočni basen Aralskog jezera, nekada četvrtog najvećeg jezera na svetu, u Centralnoj Aziji sada je potpuno presušio. Uzrok tome su projekti preusmeravanja reka za potrebe poljoprivrede u vreme Sovjetskog Saveza i malih padavina.
"Ovo je prvi put da je istočni basen potpuno presušio u modernom dobu.", rekao je Filip Miklin, ekspert za Aralsko jezero sa Univerziteta Zapadni Mičigen i dodao: "To je najverovatnije i prvi put da je potpuno presušio u proteklih 600 godina, od srednjevekovnog isušivanja vezanog za preusmeravanje reke Amu Darja u Kaspijsko jezero."
U pokušaju da pokrenu proizvodnju pamuka u obližnjim stepama, sovjetski inženjeri preusmerili su Amu Darju i Sir Darju, dve pritoke jezera, kao deo masovnih irigacionih projekta za useve koji traže vodu 1950-ih i 1960-ih godina.
Kao rezultat, dno jezera - zagađenog hemikalijama korišćenim za uzgajanje useva - postalo je otkriveno, dok je voda postala izuzetno slana, ubijajući veći deo živog sveta i uništavajući industriju ribe u regionu.
Poslednje povlačenje vode je posledica slabih padavina na planinama Pamir koje su pogoršale manjak vode koja otiče u jezero, koje leži između Kazahstana i Uzbekistana, ali koje se ne bi dogodilo bez konstantnog opadanja nivoa vode.
"Ovaj deo Aralskog jezera pokazuje velike godišnje promene koje su zavisne od toka Amu Darje. Očekujem da će se ovakav obrazac ponavljati neko vreme.", rekao je Miklin.
Sovjetski zvaničnici prvi put su priznali uticaj njihovog projekta na Aralsko jezero 1980-ih, ali se trenutno malo šta može učiniti.
Oko 60 miliona ljudi živi nedaleko od basena Aralskog jezera, od čega su većina građani centralnoazijskih zemalja sa malim prihodima. Da jezero bilo vraćeno u nekadašnje stanje, tokovi bi morali da se učetvorostruče, što bi koštalo 16 milijardi dolara - projekat koji zabrinute strane ne mogu da priušte.
Iz fondova Svetske banke 2005. godine je podignuta brana za filtriranje vode u severnom delu jezera, koji se delimično oporavio, ali je vodena masa i dalje samo mali deo nekadašnje.
