Nakon potresnog smanjivanja u proteklim decenijama, Zemljin zaštitni ozonski omotač, visoko u atmosferi, nalazi se na putu oporavka navodi se u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija.
Procena, koju su izvela 282 naučnika iz 36 zemalja, ovaj oporavak pripisuje međunarodnoj akciji koja je smanjila proizvodnju i korišćenje po ozon štetnih hemikalija.
Od poslednje sveobuhvatne procene ozonskog omotača 2010. godine, korišćenje većine štetnih supstanci se kontinuirano smanjivalo i ozon je možda na putu da se oporavi, tvrdi se u najnovijem izveštaju.
"Postoje vidljivi znaci da se ozon oporavlja u gornjem delu stratosfere.", navodi A.R. Ravišankara NOAA emeritus naučnik, profesor na Državnom univerzitetu Kolorado i učesnik panela koji je pripremao izveštaj.
Ozonski sloj, koji se nalazi u Zemljinoj stratosferi kilometrima iznad tla, štiti planetu od većeg dela štetne UV radijacije koja nam dolazi sa Sunca. U 1970. naučnici su shvatili da gasovi poput freona i halona - koji su se najčešće koristili u kućnim aparatima poput frižidera, sprej boca, izolacionoj peni i protivpožarnim aparatima - dovode do "drobljenja" ozonskog sloja. Petnaest godina kasnije naučna zajednica je otkrila sezonsku "ozonsku rupu" iznad Antarktika i podstakla akciju za sprečavanje njenog rasta.
Počevši 1987. godine, skoro 200 zemalja se udružilo u ratifikaciji Protokola iz Montreala, kojim se nalaže smanjivanje upotrebe po ozon štetnih supstanci.
"Postoje pozitivni pokazatelji da je ozonski omotač na tragu oporavka na sredini ovog veka.", rekao je Ačim Štajner, izvršni direktor Programa za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) i dodao: "Montrealski protokol - jedan od najuspešnijih svetskih sporazuma o životnoj sredini - zaštitio je ozonski sloj u stratosferi i sprečio je povećanje UV zračenja Zemljine površine."
Da taj protokol nije usvojen, korišćenje štetnih supstanci bi se povećalo čak deset puta do 2050. godine, smatraju zvaničnici UNEP-a. Umesto toga, do 2030. godine, protokol će sprečiti procenjenih 2 miliona novih slučajeva raka kože godišnje i nastaviti da štiti divlji svet i poljoprivredu.
Novi izveštaj takođe naglašava složene veze između oporavka ozonskog omotača i klimatskih promena. Na primer, neke hemikalije koje su zamenile one koje štete ozonu su i dalje gasovi koji mogu da izazovu efekat staklene bašte, što doprinosi globalnom zagrevanju.
Kako bi se izborili sa tim problemom, naučnici NOAA testiraju potencijalne supstance koje su bezbedne i za ozonski omotač i za klimu i životnu sredinu.
Ukoliko se zemlje budu pridržavale Protokola iz Montreala, nivo ozona širom planete će dostići nivo iz 1980. pre 2050. godine, ali se rupa iznad Južnog pola neće oporaviti najverovatnije sve do 2070. godine, tvrdi Ravišankara.
Naučnici koji rade u UNEP-u i Svetskoj meteorološkoj organizaciji (WMO) planiraju da budno prate nivo ozona u godinama koje dolaze, rekao je Majkl Žarud glavni sekretar WMO-a.
"Ljudske aktivnosti će nastaviti da menjaju sastav atmosfere.", rekao je Žarud i dodao: "Program svetske atmosferske straže WMO-a će, zato, nastaviti sa važnim praćenjem, istraživanjem i procenjivanjem aktivnosti kako bi se dobili naučni podaci potrebni za razumevanje i konačno predviđanje klimatskih promena, kao što je to činjeno u proteklih 25 godina."
