Nova studija objavljena u vodećem dnevniku „Nauka“ podstiče ideju da okeani zadržavaju toplotu.
Umanjenost globalnog zagrevanja izazvalo je ponovno isticanje tvrdnji da emitovanje industrijskog karbona nije uzrok vekovnog porasta temperature Zemljine površine. Istraživači su se okrenuli okeanima kao potencijalnim absorbatorima toplote. U pregledu temperature vode Pacifičkog okeana u poslednjih 10 hiljada godina, naučnici su otkrili da se njegova srednja dubina zagreva 15 puta brže u poslednjih 60 godina nego što je to radila ranije.
Globalne temperature su rasle za oko petinu stepena kroz svaku dekadu između pedesetih i devedesetih godina, dok se sa druge strane zagrevanje smanjilo samo upola od toga od rekordno tople 1998. godine do danas.
Naučnici su se složili da je većina toplote koju su ljudi pustili u atmosferu od 1970. godine koz emitovanje gasova sa efektom staklene bašte, verovatno absorbovana u okeanima. Međutim postavlja se pitanje da li su okeani upili mnogo više posledica emitovanja nego što su naučnici do sada shvatali.
„Moguće je da smo podcenili efikasnost okeana kao skladišta toplote i energije. To bi moglo da nam kupi neko vreme, koliko, ne znam tačno. Ali to neće zaustaviti klimatske promene“, rekao je autor studije Jair Rosental.
Za jedno od objašnjenja umanjenosti globalnog zagrevanja uzima se činjenica da je hlađenje istočnog dela Pacifika, nazvanog „La Niña“ pomoglo kao ravnoteža globalnom porastu temperature prouzrokovanom gasovima sa efektom staklene bašte. U studiji objavljenoj u avgustu objašnjeno je da je „La Niña“ smanjila globalnu prosečnu temperaturu tokom zime na severnoj hemisferi, ali i omogućila temperaturi da raste tokom leta.
Kada Pacifik izađe iz „La Niña“ faze, i postane topliji, globalne temperature bi ponovo mogle da skoče, kao i da se zagrevanje poveća. „Sa globalni zagrevanjem ne primećuje se postepeno zagrevanje iz godine u godinu. Više je kao stepenište. Ništa se ne dešava 10 godina, a onda odjednom skočite i stvari se nikada ne vrate na ono kakve su bile pre“, rekao je Kevin Trenbert, naučnik „Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja“.
